Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић упутио је Влади Србије поводом Предлога уредбе о изради јединственог регистра запослених у јавном сектору писмо у коме указује на нека отворена питања и проблеме у вези са тим актом.

С тим у вези повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:

„Подржавајући напоре Владе усмерене на структурне реформе јавног сектора и без жеље да се упуштам у процене Министарства финансија у вези са ефектима усвајања уредбе, а будући да повереник није консултован о њеној садржини, овим писмом сам указао на нека отворена питања.

Предложена уредба, уз остало установљава и једну нову, огромну базу података о личности која подразумева неколико десетина врста података о сваком запосленом, изабраном, постављеном или на било који други начин ангажованом лицу. И без упуштања у рационалност и оправданост формирања овакве мегазбирке која је скуп мноштва збирки које постоје и наставиће да постоје, намеће се битно правно питање – може ли се ова збирка података о личности установљавати актом као што је уредба?

У Уставу Србије у члану 42. изричито стоји „Зајамчена је заштита података о личности. Прикупљање, држање, обрада и коришћење података о личности уређују се законом." Уредба, наравно није закон. А ни одредба Закона о буџетском систему чл. 93а, на коју се Уредба позива не говори ништа конкретно о природи, врсти и количини података о личности, садржи само „флуидну", сасвим неодређену формулацију.

Регистар података о броју запослених и ангажованих лица у јавном сектору и о тачним износима исплаћеним на име њихових плата, додатака и накнада извесно би могао (и без велике базе података о личности) помоћи остваривању жељених циљева у вези са праћењем издатака за запослене у јавним службама. А правни основ за установљавање таквог регистра постоји од децембра 2009. године, у Закону о одређивању максималног броја запослених у републичкој администрацији."