Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности поводом престанка рада Портала судова Србије, за који је дато објашњење да је последица решења које је Повереник донео, оцењује да се ради о погрешној интерпретацији смисла и садржине његовог решења.
Решењем Повереника је на основу Закона о заштити података о личности (ЗЗПЛ) Министарству правде и државне управе изречена забрана која се односи само на даљу обраду односно објављивање података о личности странака и других учесника у поступцима пред судовима јер се она, супротно закону, врши без ваљаног правног основа, а забрана се не односи на рад Портала у целости.
Повереник, као и раније сматра да је Портал судова Србије користан и добар начин да се јавности на проактивној основи понуди обиље информација о раду судова: о надлежности и организацији, о судијама, о начину, интензитету и времену поступања, броју и врсти парница, кривичних поступака, ванпарничних и извршних поступака, о начину контактирања са судом, о рачунима за таксе и депозите, о мноштву других ствари у вези рада судова. За објављивање свих ових информација (наравно, уз изузетак оних који су наведени у решењу о забрани) не постоје никакве законске сметње и Повереник с тим у вези очекује да Портал несметано настави са радом.
Поред наведеног повереник Родољуб Шабић изјавио је следеће:
„Поступак надзора отворен је по службеној дужности а на основу више пријава у којима је указивано на недозвољен обим обраде података о личности која се врши у оквиру Интернет Портала судова Србије. Пријаве су се у већини случајева односиле на објављивање имена и презимена лица, а уз њих адресе, односно тачног места, улице и броја становања, уз указивање на незаконитост и изражавање бојазни у контексту могућег узнемиравања из различитих разлога. У неким случајевима пријаве су се односиле и на објављивање нарочито осетљивих података као што су нпр. подаци о лицима за које је одлучено или се одлучује о одузимању пословне способности и сл.
Сходно одредбама чл. 8. ЗЗПЛ обрада података о личности није дозвољена ако физичко лице није дало пристанак за обраду или ако се обрада врши без законског овлашћења. Обрада је такође недозвољена ако се врши у сврху различите од оне за коју је одређена или ако су број или врста података који се обрађују несразмерни сврси обраде.
Спроведени надзор показао је да се обрада врши без утврђеног основа у било ком посебном закону, односно без пристанка лица о чијим подацима се ради. Сврха обраде није утврђена ниједним законом, па је нејасна, а подаци се обрађују у мери несразмерној чак и за претпостављену сврху. Дакле, врши се обрада података супротно наведеним начелима из чл. 8., а у неким случајевима и чл. 16. ЗЗПЛ (обрада нарочито осетљивих података). С тим у вези Министарству је још у првој половини прошле године упућено и формално Упозорење. Будући да је прошло довољно времена да се уочени недостаци отклоне, дакле, да се или створи ваљан основ за обраду или с њом престане, било је нужно донети решење којим се забрањује обрада односно објављивање података о личности таксативно побројаних у члану 1-5 решења. Разлози забране шире су елаборирани у образложењу решења.
Ти разлози се не односе на друге информације из рада или у вези са радом судова које не представљају податке о личности."
