Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности доставио је Народној скупштини Републике Србије Извештај о спровођењу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закона о заштити података о личности у 2013. години. Извештај је достављен и председнику Републике, Заштитнику грађана и Влади Републике Србије и истакнут на веб презентацији Повереника http://www.poverenik.rs/sr/o-nama/godisnji-izvestaji/1772-izvestaj-poverenika-za-2013-godinu.html .
С тим у вези повереник Родољуб Шабић, је изјавио следеће:
„Континуитет све интензивнијег обраћања грађана и других субјеката Поверенику, настављен је и у 2013. години. У 2013. години у раду је било 9.903 предмета (7.377 из слободе приступа информацијама и 2.526 из области заштите података), што је за око 31% више него у 2012. или за преко 60% више него у 2011. или 2 и по пута више него у 2010. или чак 20 пута више него у 2005. години. Реч је, наравно, само о формалним поступцима, број неформалних обраћања грађана је вишеструко већи. Тренд је добар као потврда раста поверења грађана у институцију Повереника, али и алармантан као потврда великог броја проблема у остваривању права.
Битно су различите оцене и стања у две области. С једне стране, у области слободе приступа информацијама имамо континуиран прогресиван процес, који је без обзира на одржавање неких хроничних проблема, по много чему судећи, иреверзибилан.
Извор поменутих, хроничних проблема у вези са слободом приступа информацијама је нефункционисање механизама који нису под контролом Повереника већ извршне власти.
Чињеница да упркос јасним, законом утврђеним обавезама Влада ни у једном случају када је то било потребно није принудом обезбедила извршење решења Повереника, а да Министарство правде и државне управе (већ трећу годину заредом) није процесуирало ни једног од бројних прекршиоца закона, објективно, представљају „позив" на кршење закона.
То је пракса која се неодложно и неизоставно мора променити, с обзиром на значај транспарентности за борбу против корупције, као и за остваривање низа транзиционих циљева односно фундаменталних начела демократског друштва, као што су - добра управа, демократска контрола власти, рационалност, одговорност и сл. С тим у вези подсећам да је Повереник крајем прошле године упутио Народној скупштини Посебан извештај који говори о озбиљним проблемима у спровођењу Закона о приступу информацијама од јавног значаја у државним предузећима, који Скупштина, није разматрала.
Потцењивање значаја чињеница које говоре о непоштовању обавеза према јавности, поготово кад је пропраћено хроничним одсуством одговорности за кршење Закона о слободном приступу информацијама, извесно и неминовно удаљава од жељених и снажно прокламованих резултата у борби против корупције и остваривања већине других транзиционих циљева.
У области заштите података о личности број предмета Повереника, преко 50% већи него у 2012. или троструко већи него у 2011. години, говори о порасту свести грађана о њиховим правима и поверењу у институцију Повереника. То је свакако добро, али и поред тога не можемо и не смемо бити задовољни стањем у овој области.
И у овој области главни извори проблема су ван домашаја Повереника.
И поред више упозорења Повереника на потребу радикалних измена или још боље доношења новог закона о заштити података о личности, на том плану није ни у 2013. години учињено практично ништа. Изостала је реакција и на „парцијалне" иницијативе Повереника па нам данас, иако то Устав налаже, недостају законска решења у веома деликатним областима обраде личних података као што су видео надзор, биометрија, безбедносне провере итд. Слично важи и за приступ подацима о електронској комуникацији грађана.
Ни више од три године након усвајања Стратегије заштите података о личности, иако је постојала обавеза да то уради у року од три месеца, Влада није донела Акциони план за спровођење Стратегије. Стога је Стратегија остала „списак лепих жеља", празна прокламација, и пропуштено је да се уради много шта што је било и потребно и могуће.
Ни пет година од почетка примене Закона, иако је на обавезу, више пута била упозорена од стране Повереника, Влада није донела уредбу о заштити нарочито осетљивих података због чега је посебна законом зајамчена заштита нарочито осетљивих података великог броја лица различитих категорија такође остала само празна прокламација. Услед тога, у великом броју случајева обраде података, долази до повреде права грађана и то, што је посебно забрињавајуће, на флагрантан начин и врло често од стране државних органа.
Наведени разлози доводе до великог броја повреда зајамчених људских права па је неопходно, да сви надлежни органи, посебно Влада Србије и надлежна министарства, квалитативно измене досадашњи однос према стању у области заштите података о личности."
