Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности упозорава да је крајње време да надлежни почну на много одговорнији, адекватнији начин реаговати на чињеницу да се у јавности уопште, посебно у медијима појављује алармантна количина података о личности, за које се више него основано може претпоставити да потичу из збирки података којима располажу органи власти, а које су успостављене и воде се на основу закона.
Недопустиво је да одговорни и надлежни у континуитету игноришу то да су у медијима присутне енормне количине личних података, поред осталог, и по закону иначе "нарочито осетљиви подаци" из медицинских досијеа, резултати полиграфског испитивања, комплетни садржаји исказа притворених сведока, комплетни подаци осумњичених за кривична дела, жртава кривичних дела итд. Оваква ситуација је посебно алармантна ако се има у виду да би покушај медија да до њих дођу на легалан начин, коришћењем права из Закона о слободном приступу информацијама, готово извесно био одбијен с позивом на то да је реч о "тајни" или "да то не би угрозило ток поступка".
Повереник поштује законом зајемчено право новинара и медија који добијају овакве податке, да не одају свој изворе информација, не тражи и не очекује да то чине, али на њих још једном апелује да се уздрже од објављивања информација којима се грубо вређа приватност, подсећајући их да у њиховом етичком кодексу пише: "Чaк и укoликo нaдлeжни држaвни oргaни oбjaвe пoдaткe кojи спaдajу у дoмeн привaтнoсти пoчиниoцa или жртвe, мeдиjи ту инфoрмaциjу нe смejу дa прeнoсe. Грeшкa држaвних oргaнa нe пoдрaзумeвa „дoзвoлу" зa кршeњe eтичких принципa прoфeсиje."
Али, од државних органа се с пуним правом очекује много више. Очекује се, они су у обавези да покажу неупоредиво одговорнији однос према личним подацима грађана, што поред осталог подразумева и одговорност појединаца који се о те обавезе огреше.
С тим у вези, повереник подсећа да се ради о нечем што је, поред осталог, инкриминисано и Кривичним закоником и да чл. 146 КЗ предвиђа да ће се службено лице кoје пoдaткe o личнoсти кojи сe прикупљajу, oбрaђуjу и кoристe нa oснoву зaкoнa сaoпшти другoм или упoтрeби у сврху зa кojу нису нaмeњeни, кaзнити зaтвoрoм дo три гoдинe.
Повереник наравно не може водити кривичне поступке, то је посао који треба и морају да раде за то законом предвиђени органи. С тим у вези индикативно је и алармантно да и поводом поновљених упозорења Повереника, чак и поводом више кривичних пријава које је поднео, нико још није процесуиран за кривично дело из члана 146, а ни примера прекршајне и дисциплинске нема ни у изблиза задовољавајућој мери.
Крајње је време да се са досадашњом праксом прекине и да се питање одговорности у вези са заштитом података о личности почне третирати на битно другачији начин. Досадашња пракса је не само, са становишта очекиваних преговара у поглављу 23 са ЕУ, компромитантна него, што је много важније константан извор озбиљних кршења људских права зајамчених нашим Уставом и законима.
