Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да је и последња верзија Акционог плана за поглавље 23, бар кад је реч о областима слободе приступа информацијама и заштите података о личности, значајно испод потребног и очекиваног нивоа.
Повереник, посебно, с обзиром на појачано интересовање медија, наглашава да планирани издаци за наводно унапређење стања у областима у којима он делује, нису утврђени на његов предлог ни усаглашавани с њим, да не стоји иза њих, те да напротив, сматра да су већим делом нерационални и непотребни.
С тим у вези повереник Родољуб Шабић изјавио је и следеће:
„Добро је што се у последњој верзији одустало од до јуче присутне идеје да се потроши 320 хиљада евра за „анализу" унапређења кадровских ресурса Повереника. Сад се за ту „потребу" планира знатно мањи износ (8600 евра), али такође непотребан. Није нескромно, већ је истина рећи, да је ту анализу Повереник одавно урадио, да она има свој израз у Правилнику о систематизацији радних места у Служби повереника, на који је својевремено сагласност дала и Народна скупштина. Да је тај Правилник реализован, уместо што је институција Повереника у континуитету ограничавана, данас не би ни било потребе да разговарамо о овој теми.
На исти начин гледам и на то што се планира потрошња износа од скоро 130 хиљада евра за израду Закона о изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закона о заштити података о личности. Сериозно припремљени предлози оба закона постоје одавно, првог од 2012. другог од прошле године. Ако се сматрало да нешто у њима треба променити, поправити, изоставити било је више него довољно времена да се то уради, уз потрошњу много мање новца.
Коначно, највише пажње заслужује ставка од 880 хиљада евра који се наводно планирају за „запошљавње у Служби повереника" . Поводом ње се отвара читав низ питања.
Нпр. на основу ког закона се Министарство правде упушта у утврђивање кадровских потреба, па и више од тога, у динамику запошљавања у неком независном органу?
Ако су средства од 880 хиљада евра заиста планирана за „запошљавање у Служби повереника" чиме се може објаснити то да у истој верзији истог Акционог плана на другом месту такође у вези са запошљавањем у Служби повереника стоји – износ непознат?
Колико је, будући да се од планираног износа потрошња највећег, лавовског дела "за запошљавање" планира тек кроз 3-4 године, овакво планирање заиста озбиљно? Зар то, и на први поглед не изазива скепсу у погледу реалности?
Коначно, кад је већ реч о реалности и планирању за више година, морам да се осврнем на несхватљиву чињеницу да ни ова верзија Акционог плана за Поглавље 23 уопште не помиње усвајање Акционог плана за спровођење Стратегије заштите података о личности са којим Влада доцни 5 година, а без чијег усвајања и спровођења није реално очекивати било какав озбиљан помак у овој области."
