Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да недавно донета пресуда Европског суда правде којом је утврђено да је неважећи споразум "Safe Harbor" између ЕУ и САД (на основу ког су подаци о личности без посебних формалности и одобрења трансферисани у САД), представља један од најважнијих преседана у досадашњој међународноправној пракси заштите података о личности.
Наглашавајући да ова пресуда Европског суда правде, иако Србија није чланица ЕУ и за нас има велики заначај, повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:
"Иако ова одлука за многе представља изненађење, она је на неки начин била наговештена мишљењем које је претходно, на тражење суда дао Општи правозаступник Ив Бот, а којим је препоручио да Европски суд правде (ЕСП) прогласи споразум „Сигурна лука" (Safe Harbor) између САД и ЕУ - неважећим.
Општи правозаступник је то своје мишљење, формално необавезно, али по правилу веома утицајно засновао на констатацијама да:
- Управа за националну безбедност (НСА) и друге безбедносне агенције у САД су у могућности да приступају пренесеним личним подацима на „масован и неселективан начин" што угрожава право на приватност по члану 7. Повеље о основним правима Европске уније.
- Грађани ЕУ „немају одговарајући правни лек против обраде њихових личних података пренетих у САД у друге сврхе осим оних у које су првобитно прикупљени ", чиме се крши члан 47. Повеље, који предвиђа право на делотворан правни лек и правично суђење.
- Апстрактно формулисана одступања потенцијално омогућавају да сви принципи „Сигурне луке" буду изиграни, тиме што се обрада не ограничава само на оне податке који су стриктно потребни и тако компромитује „основно право на заштиту личних података" из члана 8. Повеље.
Суд је прихватио становиште Ива Бота и донео одлуку којом је " Safe Harbor" прогласио неважећим. Иако донета поводом једног конкретног случаја, она ће извесно имати глобалне последице, које ћемо тек сагледавати, за цео свет па и за Србију.
Као неко ко представља орган надлежан за заштиту личних података грађана Србије, и овим поводом подсећам да држава Србија има обавезу да својим грађанима и резидентима обезбеди права на заштиту података о личности зајамчена Уставом, законом и Конвенцијом 108.Савета Европе, чији смо, као и све земље ЕУ, потписник.
Важно је, било би добро да нас овај драматичан обрт поводом обраде односно заштите података о личности, на релацији ЕУ - САД, подсети на недореченост и недостатке наших правних решења у вези са изношењем података о личности у иностранство. На те недостатке Повереник је више пута указивао, а надлежни нису реаговали. С тим у вези подсећам да је и у Моделу новог Закона о заштити података о личности, који је Повереник припремио и ставио Влади на располагање још пре годину дана, предвиђено решење које се у вези с изношењем података из земље максимално ослања на ставове и праксу ЕУ."
