Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да су изјаве министра привреде Жељак Сертића дате у емисији "Прави угао" на РТВ и пренете од неких медија, у делу у ком се односе на проблем ускраћивања увида јавности у Уговор о пружању услуга управљања и саветовања у „Железари Смедерево" произвољне, нетачне, па чак и увредљиве за институцију Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности односно људе који раде за њу.
Јавности ради, повереник Родољуб Шабић прокоментарисао је само два сегмента од више, слично интонираних, у поменутом наступу министра привреде:
"Неспорно је да коментар заслужује министрова изјава "код нас се толико почело да се о транспарентности прича да ја мислим да она губи своју основну функцију. Морамо да знамо где транспарентност има друштвену улогу, а где не треба да има".
Питање транспарентности, односно права на слободан приступ информацијама, није нешто што може и сме да зависи од тога шта о њему мисли сваки поједини министар. То питање "расправила је" још давно Народна скупштина Републике Србије доносећи Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја који је иначе један од ретких српских закона који су у конкуренцији сличних, у међународним, светским размерама сврстани у сам врх.
По том закону релевантне одлуке о праву на приступ информацијама од јавног значаја доносе Повереник и суд, а не министар, за њега су те одлуке обавезујуће.
"Ја немам проблем да господину Шабићу покажем Уговор и да он види тај уговор јер га је већ видело 30-40 људи у Србији, ја имам против тога да преко канцеларије његове тај Уговор дође до Транспарентности Србија или до господина Саше Радуловића бившег министра који ће злоупотребити тај уговор".
Чињенице говоре, да је министар, онда кад је то било битно, у току поступка по жалби, "имао проблем". Након што су моји сарадници писмено затражили да ми се тај увид омогући, и личним писмом, министру, чак два пута, упозорио сам га на то да је реч о кршењу закона, без ефекта.
Иначе, право Повереника за информације да изврши увид у било који документ у вези са поступком који води, је потпуно неспорно и у готово 11 годишњој пракси ускраћивање тог права у случају "Желазара" представља, јединствен, апсолутни преседан. То право повереника засновано је на закону, не може зависити од "добре воље" било ког министра и није, нити може бити у било каквој корелацији с тим да је министар, по непознатим критеријумима омогућио 30-40 људи да виде Уговор.
Нећу се освртати на инсинуације на рачун наводних могућих намера Транспарентности Србија или бившег министра, али, морам да се осврнем на инсинуације на рачун мојих сарадника.
Сходно закону, Повереник никада не даје или објављује документе због чијег му се ускраћивања неко обратио жалбом. Повереник само доноси одлуку о жалби и ако усвоји жалбу налаже органу који располаже траженим документом да га да тражиоцу.
Дакле, у редовној, нормалној процедури никад нико од институције Повереника не добија физички тражени документ, добија га од оног коме Повереник наложи. Стога, министрова изјава инсинуира могућност да сарадници повереника неком, мимо предвиђене процедуре, стављају на располагање документе који су предмет поступка, чак да то чине са злом намером.
Таква инсинуација је увредљива и недопустива. У укупној структури српске администрације Служба повереника је субјект са вероватно највећим процентом запослених који су прошли безбедносну проверу предвиђену Законом о тајности података. А и независно од тога, потпуно сам сигуран да министар не може навести ниједан пример "цурења" информација из Службе повереника, иако је пракса функционисања српске администрације препуна таквих примера, и да је неодговорно да се упушта у овакве инсинуације на рачун Службе."
