Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности се обраћа све већи број грађана, поводом активности политичких странака у виду посета страначких активиста њиховим становима, што доживљавају као узнемиравање, а често и као недозвољену обраду података о личности.
Повереник није ни надлежан ни у могућности да било кога спречи у нежељеној посети становима грађана али, иако би требало да је сувишно, подсећа грађане да немају никакву обавезу да страначке активисте примају као и да одговарају на њихова питања, да то зависи искључиво од њихове воље.
Повереник оцењује да је индикативно то да су грађани, бар на папиру, низом одредби о заштити потрошача, у више закона, заштићени од нежељених посета трговаца, посредника, пружалаца услуга, али да нема законских одредби које би их штитиле од сличних узнемиравања од стране страначких активиста. Вредно је пажње надлежних, они би морали да оцене да ли за одржавање овакве разлике постоје оправдања.
Поводом сумњи да страначки активисти приликом поменутих посета врше неовлашћену обраду података о личности, Повереник још једном подвачи да правни основ за било какву обраду података о личности могу бити само, или законско овлашћење или слободно дат пристанак појединца о чијим подацима се ради. Без иједног од та два основа ради се о недозвољеној обради података о личности што значи да онај који такву обраду врши чини прекршај предвиђен чланом 57. Закона о заштити података о личности.
А поводом сумњи да страначки активисти користе званичне бирачке спискове односно изводе из бирачких спискова, Повереник посебно наглашава да недозвољено давање, саопштавање или употреба у сврху за коју нису намењени, података о личности који се прикупљају, обрађују или користе на основу закона, представља кривично дело прописано одредбама члана 146 Кривичног законика. Посебан, најтежи облик овог кривичног дела постоји када га изврши службено лице и за њега је запрећена казна затвора до три године. С тим у вези, повереник изражава забринутост и незадовољство због чињенице да јавна тужилаштва и поред присуства низа основа сумњи да је извршено више оваквих кривичних дела, не предузимају очекиване активности.
