Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да је то што су Европски парламент и Савет ЕУ усагласили текст Генералне уредбе о заштити података о личности, чињеница која је од значаја и за Србију, која захтева пажњу надлежних и њихову адекватну реакцију.

С тим у вези, повереник Родолјуб Шабић изјавио је следеће:

"Сада је познато како ће убудуће, и то на дуг рок, изгледати јединствен правни режим заштите података о личности на великом простору који чине 28 држава и на коме живи 500 милиона људи, а коме Србија кроз отворени процес интеграције гравитира.

Наша земља има и формалну обавезу да усклађује наш правни систем са стандардима који важе у ЕУ, то је предвиђено још Споразумом о стабилизацији и придруживању, а и Акционим планом за поглавље 23, а што је још важније, има велику, објективну потребу да њиховом имплементацијом поправи веома лоше стање у области заштите података о личности. Веома важна претпоставка за то је усвајање новог закона о заштити података о личности. Али, иако надлежно министарство на томе "ради" већ годинама, нови закон још немамо.

Због тога сам са сарадницима припремио и у октобру 2014. ставио на располагање Министарству правде и Влади, комплетан модел новог закона. Модел је добио високе оцене и подршку стручне јавности, и наше и стране. Из Владе је јавно саопштено да ће тај модел бити основа новог закона о заштити података о личности. Исто је наведено и у Акционом плану за поглавље 23 и предвиђено да ће нови закон бити донет у четвртом кварталу ове године. О томе да Модел закона који је припремио Повереник треба да буде основа новог закона о заштити података о личности у два наврата сам разговарао и са премијером, и на основу садржине тих разговора очекивао сам да ће извесно тако и бити.

Нажалост, нови закон није донет, а Министарство правде представило је недавно јавности нацрт који готово да и нема додирних тачака са моделом који је припремио повереник.

То практично значи да је Акциони план за поглавље 23 који је усаглашен са ЕУ прекршен и пре него што је поглавље отворено. Али још важније од тога је то да нацрт који је припремило Министарство правде, далеко испод потребног нивоа, не нуди решење ни за један од низа крупних, у пракси уочених проблема, чак би његово усвајање изазвало и низ нових. Уз то, већ на први поглед је очигледно да је садржина тог нацрта далеко од усклађености са ставовима односно стандардима из управо усаглашене Генералне уредбе о заштити података о личности ЕУ.

Потрошено је много времена без ефеката, а проблеми у области заштите података о личности су све већи, стање врло забрињавајуће. Због тога још једном апелујем на Министарство правде и Владу, да искористе Модел закона, припремљен у Служби повереника, у најбољој намери да се помогне напорима Владе Републике Србије, а на основу знања и искустава који су, бар у нашим условима без конкуренције."