Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности доставио је Народној скупштини Републике Србије Извештај о спровођењу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закона о заштити података о личности у 2015. години. Извештај је достављен и председнику Републике, Заштитнику грађана и Влади Републике Србије и истакнут на веб презентацији Повереника.
С тим у вези повереник Родољуб Шабић, је изјавио следеће:
„И у 2015. години настављен је континуирани тренд све интензивнијег обраћања грађана и других субјеката Поверенику.
У области слободе приступа информацијама у 2015. Повереник је имао у раду 9.012 предмета, што је за око 3% више у поређењу са 2014, или за око 17,5% више него у 2013, или за око 32,8% више него у 2012, или за око 40% више него у 2011 или чак 20 пута више него у 2005.
У области заштите података о личности Повереник је у 2015. имао у раду 2.868 предмета, што је за око 8% више у поређењу са 2014, или за око 12% више него у 2013, или за око 46% више него у 2012, или за око 73% више него у 2011 или чак 37 пута више него у 2009.
Тај тренд је добар као потврда раста поверења грађана у институцију Повереника, али и истовремено извесно представља и потврду великог броја проблема у остваривању права.
Независно од високог процента успешних интервенција Повереника (95,8%) и квалитета његових одлука (током 2015. против аката Повереника поднето је Управном суду 115 тужби и ниједна није усвојена) забрињавајуће је одржавање изузетно високог броја жалби које прима. Илустрације ради, током 2015. у САД је по њиховом Закону о слободном приступу информацијама, против њихове савезне администрације, заштита права тражена у 498 случајева, а у Србији је Поверенику, само против републичке администрације поднета 1841 жалба.
По броју жалби против републичких органима на првом месту је МУП са 254, следе Министарство пољоприведе са 111, финансија са 109, одбране са 102, правде 81 итд. Међутим, ако се број жалби упореди са бројем захтева за приступ информацијама, онда је ситуација битно другачија. Најлошији однос, односно највише проблема са правом јавности да зна, има Министарство правде - 81 жалба на 234 захтева (1:2,8). Док је МУП нпр. поступао по преко 3000 захтева (1:11,8), финансија са 778 (1:7,1), одбрана са 486 (1:4,7%).
Посебну пажњу заслужују проблеми у вези са остваривањем права јавности да зна, односно приступом информацијама о располагању великим финансијским или материјалним ресурсима. То се односи, на шта је Повереник и раније указао, на хроничнне проблеме у комуникацији са јавношћу неких државних предузећа, нпр. Телекома, Србијагаса, Железница итд., али и на поступке државних органа попут нпр. Министарства привреде у случају Железаре Смедерево. Овакви проблеми, осим што су у више случајева за последицу имали озбиљне повреде права јавности да зна, имали су и друге непожељне последице, пре свега по углед у антикорупцијском контексту, што је потврдила и лошија оцена земље на Глобалном индексу перцепције корупције. Од великог значаја је да се овај тренд заустави, у противном могао би чак довести у питање, у претходним извештајима више пута понављану оцену да у области слободе приступа информацијама, имамо иреверзибилан, континуиран позитиван процес.
У области заштите података о личности, без обзира на све интензивније деловање Повереника, ситуација је знатно лошија, врло забрињавајућа.
Када је у питању заштита података о личности, још увек смо практично на самом почетку процеса имплементације европских стандарда у правни поредак и реални живот. Нужно је учинити тај процес далеко бржим и квалитетнијим. Нажалост, та нужност се недовољно разуме и препознаје. Најбоља илустрација је то да је још у лето 2010, Влада Србије усвојила Стратегију заштите података о личности, али да, иако је то требало да учини у року од 3 месеца, још није донела Акциони план за њено спровођење. Само се по себи разуме да је услед несхватљиве доцње од пет и по година, Стратегија и даље само „мртво слово" на папиру, без практичних ефеката.
Надлежни државни органи недопустиво мало раде, тачније, готово ништа не раде на нужном, даљем усклађивању правног оквира, посебно Закона о заштити података о личности са европским стандардима, иако смо у том погледу у великој доцњи. Влада је у Акционом плану за Поглавље 23 утврдила да ће нови закон бити донет до краја 2015. године и то на основу Модела који је припремио Повереник, али, закон није донет. Није се чак појавио ни било какав формалан предлог закона, а "радна верзија" Нацрта коју је презентирало Министарство правде скоро да нема додирних тачака са моделом Повереника. Дакле, Акциони план за Поглавље 23, усаглашен са ЕУ, прекршили смо и пре него што је Поглавље отворено.
Директна последица неадекватног и неодговорног односа према стању нормативне уређености заштите података о личности је и чињеница да ниједним законом још увек нису уређене бројне, за заштиту података о личности, изузетно битне области – видео-надзор, биометрија, безбедносне провере, приватни сектор безбедности итд., што подразумева многе потенцијалне и реалне ризике повреде права великог броја грађана.
Бројни ексцеси, односно повреде права на заштиту података о личности, неки и изузетно крупних димензија или значаја, императивно захтевају да се однос државе и друштва у целости према заштити података о личности, односно приватности уопште, потпуно, из корена промени. Чињеница да су активности Повереника на заштити права вишеструко увећане, не треба и не може да служи за утеху, то је пре упозорење. Нужне су и активности свих одговорних, неопходни су далеко бољи резултати. То налажу не само захтеви интеграционих процеса наше земље са ЕУ него, што је још важније, неопходна потреба унапређења и заштите људских права зајемчених Уставом Србије."
