Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је у писму министарки Ани Брнабић указао на забрињавајуће неадекватан однос Министарства за државну управу и локалну самоуправу према обавезама које оно има по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја и нужност потпуне промене таквог односа.
Непосредан повод за ово обраћање је скандалозан, бизаран "случај" Градског завода за вештачење из Београда у ком је Повереник у два наврата наложио да (листу "Данас" и грађанину Д.Д.) достави тражене информације односно документа из којих се може сазнати број предмета у којима је вештачила вештак Л.М., предмет вештачења, вредност спорова и странке у тим предметима.
Иако су решења Повереника по закону коначна, обавезујућа и извршна, Градски завод за вештачење није поступио по њима у остављеном року. Није ни након што му је Повереник изрекао законом предвиђене новчане казне, ни пошто је Управни суд тужбу Завода одбацио као недопуштену, па ни након што је Републички јавни тужилац одбио да на иницијативу Завода затражи од Управног суда поништај повереникових решења.
За све то време Градски завод за вештачење је непоступање по решењу и јавно "објашњавао" некаквим "правним аргументима" на недопустиво ниском нивоу, таквом да указују или на крајње забрињавајуће непознавање права или и на нешто горе од тога, будући да су стручност и формална квалификација вештака Л.М. оспорени и више него озбиљно доведени у питање презентирањем копије њене дипломе, у којој више чињеница указује на то да је фалсификована.
У описаном поступању Градског завода стекло се више, сасвим очигледних, кажњивих прекршаја из члана 46. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Надзорна функција министарства неспорно подразумева право, али и обавезу да на те прекршаје реагује, утолико пре што су добили и не мали медијски публицитет, али реакција министарства је, чак и у овако флагрантном случају, изостала.
Повереник наглашава да је "случај" Градског завода само непосредан повод за указивање Министарству, а да је суштинских разлога много више. Само у току ове године Повереник је (иако то није његова обавеза) обавестио Министарство о 266 случајева кршења Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Притом, реч је само о најфлагрантнијим случајевима кршења закона, реални број почињених прекршаја је далеко вишеструко већи. Није познато да је министарство и у једном од ових случајева покренуло прекршајни поступак, односно ако евентуално и јесте ради се о занемарљивом броју.
Наведене чињенице говоре да досадашња пракса министарства ни изблиза није у складу с улогом коју по закону оно има и да се мора мењати. Даље одржавање такве праксе објективно би представљало прећутно али недвосмислено повлађивање очигледном и вишеструком кршењу закона, практично позив на некажњено непоштовање и извргавање руглу, једног од фундаменталних принципа функционисања уређене државе, принципа законитости.
