Пред Народном скупштином Републике Србије у процедури је Предлог закона о становању и одржавању стамбених зграда. О решењима садржаним у предлогу овог закона, његовим ефектима и дометима јавност се извештава на изразито позитиван, афирмативан начин. Међутим, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да јавност није довољно упозната и са потенцијално негативним ефектима које овај Закон може имати у погледу приватности лица, односно заштите података о личности.
Предлогом закона предвиђено је увођење у наш правни систем потпуно нових института, као што су управник и професионални управник, којима се у оквиру широких овлашћења у поступању и управљању зградом, између осталог поверава успостављање и вођење евиденције о свим власницима посебних делова, свим власницима самосталних делова и свим лицима којима су заједнички или посебни делови зграде издати у закуп, односно на коришћење по неком другом основу. Предвиђено је да власници посебних делова зграде имају обавезу да, под претњом извршења прекршаја и плаћања високих новчаних казни, управнике и професионалне управнике обавесте о уговору о закупу и закупцима. При том, из текста Предлога није баш јасно шта је све сврха обраде тих података, да ли ће се и коме достављати ти подаци и како ће се они чувати. Додатне нејасноће стварају информације које се појављују у медијима, а за које није јасно ко је њихов извор и да ли су тачне, али нису демантоване од стране надлежних. Примера ради, у медијима је објављена информација да ће управници достављати податке о лицима која нису платила трошкове одржавања зграде јавним извршитељима. Повереник подсећа да је право на заштиту података о личности Уставом загарантовано право и да правни основ за обраду података може бити или изричито законско овлашћење или пристанак лица чији се подаци обрађују. Последично, и достављање података другим правним субјектима може се вршити само ако је то прописано законом или постоји пристанак лица, наравно, уз јасно одређену и дозвољену сврху обраде података.
Повереник сматра да озбиљну пажњу заслужује и чињеница да се обрада огромног броја личних података поверава сасвим новим, још непостојећим структурама. С тим у вези, у контексту (не)оспособљености, (не)искуства, одсуства праксе и стандарда може се отворити низ питања у погледу безбедности односно чувања тих података.
Стога, Повереник апелује и на Владу, као предлагача, и на народне посланике да у поступку усвајања Закона још једном с пуном пажњом одговорно оцене оправданост усвајања предложених законских решења, опредељујући се за она којима се жељени циљеви могу постићи на начин што мање инвазиван по приватност грађана и што мање ризичан за њихове личне податке.
