Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности поздравио је то што је Врховни касациони суд (седница Грађанског одељења) усвојио правни став по коме ускраћивање адекватног одговора тражиоцу информације представља повреду личног права, па је тражилац информације као оштећени увек овлашћен да сам поднесе захтев за покретање прекршајног поступка.
Повереник сматра да је оваквим правним ставом који је у потпуности у функцији заштите принципа законитости и права грађана Врховни касациони суд на најбољи начин одговорио на Иницијативу за обезбеђивање јединствене судске примене праве и једнакости странака у прекршајним поступцима коју је Повереник упутио Врховном касационом суду половином ове године.
Повереник је увек стојао на становишту да игнорисање захтева за слободан приступ информацијама представља повреду Уставом зајемченог права, те да је Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја (ЗСПИЈЗ) изричито предвиђено као прекршај, а да ни ЗСПИЈЗ, ни Закон о прекршајима не дају основа да се овлашћење оштећеног да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка условљава претходним коришћењем жалбе или било којим посебним условом.
Међутим, у досадашњој пракси, неки прекршајни судови прихватали су активну легитимацију тражиоца информације и поступају по њиховим захтевима за покретање прекршајног поступка без икаквих посебних условљавања, али неки други су то право оспоравали, нису поступали по таквим захтевима, нису покретали прекршајне поступке, односно покретање су условљавали претходним коришћењем жалбе у управном поступку, као и тим да надлежни инспекцијски орган није претходно поднео захтев за покретање поступка.
Врховни касациони суд је заузетим правним ставом на прави начин одговорио на питање које поред принципијелног има и сасвим конкретан значај. Током неколико година у којима надлежна министарства (правде и државне управе) уопште нису подносила захтеве за покретање прекршајних поступака против прекршиоца закона, могућност односно право да то чине подносиоци захтева као оштећени представљала је заправо једини, какав такав, механизам за отварање питања одговорности за кршење закона. Будући да је и данас пракса надлежног министарства у вези са покретањем поступака за одговорност врло скромна, право оштећених да то чине ни у ком случају није за потцењивање.
