Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да су ставови Агенције за борбу против корупције, које су јуче пренели неки медији, а којима Агенција "објашњава" своје непоступање односно делимично поступање по решењу Повереника којим јој је наложено да учини доступним информације из извештаја о контроли имовине и прихода градоначелника Београда у супротности са истином.
Повереник као посебно неприхватљиву оцењује инсинуацију садржану у питању које је Агенција поставила - "да ли Повереник и Пиштаљка траже од Агенције да се не придржавају закона....?"
Став Повереника о праву јавности да добије информације садржане у предметном извештају, изражен је у решењу које је донео по жалби портала Пиштаљка, поднетој након што је Агенција одбила да јој да било какве информације. Тај став је детаљно и потпуно објашњен и аргументован у образложењу решења. У изреци решења изричито је наложено да се пре достављања заштите одређени подаци о личности који су у изреци и побројани.
Агенција је, међутим, "заштитила" и неке податке на које се наведени налог Повереника очито не односи, као што су они о новчаним износима транксакција, имена фирми повезаних са јавим функционером, површина некретнина коју поседује, врста возила или врста кривичних дела за које постоји сумња да је извршио, што значи да није поступила по решењу.
Све своје разлоге у прилог ускраћивању права јавности Агенција је могла изнети и изнела је у поступку по жалби. Повереник их је ценио и на основу свих релевантних чињеница донео предметно решење. То решење је по закону коначно, обавезујуће и извршно. Није допустиво да се непоступање по решењу "правда" већ изнетим или некаквим новим "аргументима". У том контексу треба гледати на тврдње Агенције да је реч о подацима "који су доступни само Агенцији у сврху контроле функционера". С тим у вези, Повереник подсећа да, како одредбе Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (чл.28) тако и одредбе Закона о тајности података (чл.25), предвиђају да је решење Повереника основ да се јавности учине доступним и информације које су и формално означене као "тајна", и то без обзира на степен тајности, укључујући дакле и оне највишег степена поверљивости.
Решење Повереника је на закону засновано и у функцији је више него оправданих интереса јавности. То решење је за Агенцију, као и било који други орган, обавезујуће, то закон изричито предвиђа. Сувишна је било каква полемика око тога да ли је било ко, а поготово орган власти, дужан да поступи онако како то налаже изрека коначног решења, (не само Повереника, већ било ког надлежног државног органа) или може себи да допусти да бира које делове решења ће да изврши а које неће, јер би то било апсурдно.
