Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности поводом вести о достављању података клијената телекомуникационих оператора кредитном бироу обраћа се, тражећи коментар и мишљење већи број представника медија и грађана.
С тим у вези Повереник обавештава јавност да је његов став о намераваној обради података одраније познат и да су о њему телекомуникациони оператори обавештени још крајем прошле године.
Устав Републике Србије у члану 42. јемчи заштиту података о личности и одређује да се прикупљање, држање, обрада и коришћење података о личности уређује законом. Законом је уређено да је за било какву обраду података о личности потребан правни основ. Правни основ за обраду података о личности може бити овлашћење садржан у неком закону или пристанак лица чији се подаци обрађују.
Обада података о личности у Кредитном бироу није регулисана законом, па тако не постоји ни обавеза телекомуникационих оператора да податке о својим клијентима достављају Кредитном бироу ради процене њиховог бонитета. Будући да не постоји правни основ у закону, правни основ за њихову обраду може бити само пристанак лица.
Да би се тај пристанак сматрао ваљаним правним основом за обраду података о личности, изјављена воља мора испуњавати одређене услове. Пре свега, изјава воље мора бити слободно дата, тј. не сме бити дата под претњом, преваром, принудом или у заблуди. Мора бити посебна, тј. дата за тачно одређену сврху и информисана, што значи да лице које даје сагласност мора да зна ко је руковалац података, које врсте података обрађује, у које сврхе, на који начин ће се подаци користити, колико дуго ће се чувати подаци итд. Начин информисања лица чији се подаци обрађују мора бити јасан, разумљив и недвосмислен, тако да и лице које је потпуни лаик и нема никаква знања из делокруга рада руковаоца подацима, може разумети све што је од значаја за његову одлуку да ли ће пристати да се његови лични подаци обрађују. Информације морају бити дате директно лицу чији се подаци обрађују. Упућивање од стране руковаоца да су услови за обраду података доступни на неком јавном месту (на огласној табли, на интернету и сл.) није довољно.
На крају, и у вези са конкретним случајем и независно до њега, Повереник још једном понавља свој став да би (имајући у виду врсту, обим и број података о личности који се иначе обрађују у кредитном бироу, те изузетно велики број лица чији се подаци обрађују, а при том узимајући у обзир сврху обраде података у њему (провера солвентности лица која узимају кредит и која се задужују у банкама, лизинг кућама, спречавање превара и сл.), легитиман интерес различитих привредних субјеката да се врши таква обрада, као и шири друштвени интерес) обрада података о личности у Кредитном бироу морала да буде уређена законом, укључујући и евентуалну обраду података коју би телеоператори омогућили о својим клијентима.
