Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности донео је, поступајући по закону, Закључак о дозволи извршења свог решења и позвао Агенцију за борбу против корупције да, под претњом новчане казне, у року од два дана изврши његово решење и достави Антикорупцијском порталу "Пиштаљка" тражене информације, односно документе из предмета контроле имовине и прихода градоначелника Београда, с тим што ће пре достављања заштитити податке о личности као што су: имена и презимена свих лица осим службених и Синише и Марије Мали, адресни подаци, лични матични број грађана, број банковног рачуна, новчани износи на банковним рачунима, подаци о адреси на којој се непокретности налазе, регистарски бројеви превозних средстава и сл, уколико су садржани у наведеним документима и исте учинити недоступним.
Претходно је "Пиштаљка" затражила наведене информације од Агенције, али је њен захтев одбијен у целости.
Пиштаљка је поднела жалбу Поверенику који је нашао да је жалба основана и донео решење којим је наложио Агенцији да на наведени начин тражене информације учини доступним.
Агенција за борбу против корупције је обавестила Повереника да је поступила по њеном налогу, али је "Пиштаљка" у обраћању Поверенику указала да је то учињено само делимично, односно да су "заштићене" и информације за које то није предвиђено решењем Повереника. "Пиштаљка" је затражила да Повереник покрене поступак извршења.
Повереник је, да би у потпуности утврдио чињенично стање затражио од Агенције да му достави копије списа предмета градоначелника Београда, али је Агенција одбила да то учини. Она је обавестила Повереника да се "може закључити" да су неке информације "строго поверљиве" и за увид у списе поставила специјалан услов - да је "неопходно" да повереник приступи "лично, претходно најављен". И након указивања да је такав услов лишен сваког смисла и директно супротан стандардима сарадње државних органа и одредбама Закона о тајности података, Агенција је остала при том услову, није доставила тражене списе.
Будући да се и без увида у комплетне списе може, увидом у документе које је Агенција јавно објавила, закључити да су тачни наводи "Пиштаљке" о томе да је решење Повереника извршено само делимично, односно да су "заштићени" и подаци (називи компанија повезани са функционером, износи новчаних трансакција, квадратура непокретности, марке аутомобила итд.), Повереник је донео Закључак о дозволи извршења решења.
Повереник ће, уколико Агенција не поступи по Закључку приступити изрицању новчаних казни, а изражава потпуно неразумевање према поступцима Агенције који су дефинитивно у озбиљној супротности са њеним именом и улогом коју по закону има.
Повереник изражава и потпуно неразумевање према чињеници да информације о поступању Агенције за борбу против корупције нису привукле пажњу других надлежних државних органа.
У току овог поступка у коме је Агенција "штитила" некакве "строго поверљиве" податке од Повереника (коме сви државни органи достављају поверљива документа, јер је он по закону овлашћен не само да изврши увид у поверљиве документе, већ и да наложи укидање поверљивости, без обзира на степен и у чијој служби велики број сарадника је прошао ригорозне безбедносне провере и располаже прописаним безбедносним сертификатом) испоставило се да Агенција неспорно нема ни минималне референце да их штити од било кога.
За осам година од ступања на снагу Закона о тајности података Агенција није имплементирала наведени закон, није предузела никакве мере које он предвиђа, нико у Агенцији није прошао поступак безбедносне провере, па и не располаже сертификатом неопходним за приступ поверљивим подацима.
Све ово неспорно указује да је у Агенцији извршено, односно да се у континуитету, годинама врши већи број кажњивих прекршаја предвиђених чл. 99 и 100 Закона о тајности података. Наведене чињенице такође указују на постојање основа сумње да је у Агенцији извршено, односно да се континуирано врши више кривичних дела утврђених у чл. 98 Закона о тајности података.
Ако те чињенице до сада нису привукле пажњу Министарства правде, које по закону "врши надзор" над применом Закона о тајности података, као и пажњу Тужилаштва, онда је крајње време да покрену одговарајуће поступке и да о резултатима обавесте јавност.
