Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности поднео је Влади Србије затхев да она, у складу са законом, принудом обезбеди извршење решења Повереника којим је Вишем јавном тужилаштву у Београду наложено да новинарки портала "Tango Six " омогући увид у списе предистражног поступка, вођеног поводом пада хеликоптера Војске Србије у марту 2015., када је животе изгубило седам лица, а након кога је тужилаштво донело одлуку да не покреће кривични поступак.
Претходно су се, након што је после 15 месеци трајања преткривичног поступка Тужилаштво и јавно саопштило да кривичног поступка неће бити, за информације о томе, за увид у списе, односно белешку коју је потписао виши јавни тужилац, а која садржи разлоге у прилог таквом ставу, заинтересовале две истраживачке екипе новинара - Портал "Tango Six" и "Инсајдер". Више јавно тужилаштво (ВЈТ) је одбило њихове захтеве за приступ информацијама, па су они поднели жалбе Поверенику. Повереник је нашао да су жалбе основане и донео решења којима је наложио Тужилаштву да тражиоцима стави на располагање тражене информације.
ВЈТ, иако је било дужно да поступи по решењима Повереника, није то учинило. Уместо тога, обавестило га је да је "ставило предлог" Републичком јавном тужилаштву (РЈТ) да поднесе тужбе ради поништаја решења Повереника, те да је "поступање по налогу из решења Повереника беспредметно"!
Тврдња да је извршење решења "беспредметно", је без икаквог основа у закону. Чак и да је РЈТ поднело тужбу, то, по закону, само по себи не би повлачило одлагање извршења решења. Одлагање је, до окончања поступка по тужби, посебном одлуком могао наредити једино суд.
РЈТ, у року у коме је то уопште могуће, није поднело тужбу за поништај решења Повереника, али ВЈТ чак ни након тога није поступило по налогу, који је по закону за њега обавезујући.
Новинарка портала "Tango Six" затражила је од Повереника да приступи поступку административног извршења, па је Повереник прво предочио ВЈТ новчано кажњавање, а потом изрекао две новчане казне у укупном износу од 200.000 динара, али ни након тога тужилаштво није поступило по налогу из решења, па је Повереник предузео последњу законом предвиђену меру и обратио се Влади.
Независно од чињенице да досадашња пракса Владе указује на то да она неће извршити своју законску обавезу, Повереник ће доследно примењивати мере које закон предвиђа и чија је примена његово право и обавеза.
Повереник још једном упозорава да поступање ВЈТ представља вишеструко грубо кршење закона и вређање права јавности.
Грађани, односно јавност, имају неспорно право на информације о раду свих органа власти, укључујући информације о одлукама које ти органи доносе на основу дискреционих овлашћења. Право је тужиоца да одлучи о томе да ли ће или не предузимати гоњење за неко кривично дело, али је, будући да одлуку доноси у оквиру јавне функције, његова обавеза да разлоге на којима се таква одлука заснива, учини доступним јавности. Тужилаштво би морало бити свесно да неизвршавањем те обавезе, у конкретном случају, осим што крши закон и врши кажњиве прекршаје, још и додатно потхрањује, и иначе у јавности присутне сумње у самосталност, исправност и законистост његовог деловања.
