Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности упутио је Влади Србије захтев да она, у складу са чланом 28. ст. 4. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, непосредном принудом, обезбеди извршење решења Повереника којим је Градској управи града Београда наложено да групи грађана општине Савски венац достави информације о томе да ли је инвеститор објекта на Дедињу, у Улици Косте Рацина 11, поднео захтев за озакоњење тог објекта, односно, да ли је поступак за озакоњење покренут на било који начин и уколико јесте да ли је окончан и како.
Претходно, још у новембу прошле године, је група грађана тражила од Градске управе наведене информације. Управа је игнорисала тај захтев, није на било какав начин одговорила, а ни пошто су грађани поднели жалбу Поверенику, није дала никакво изјашњење поводом жалбе. Повереник је нашао да је право тражиоца односно јавности неспорно и донео је решење којим је наложио давање тражених информација. Иако је решење, обавезујуће, Управа није поступила по налогу, па је Повереник на захтев тражиоца информација изрекао законом предвиђене казне. Како ни након тога управа није извршила обавезу, па је Повереник поднео захтев Влади да она, у складу са својом законском обавезом, принудом обезбеди извршење решења.
Информације које су тражене су, сасвим очигледно, легитиман предмет интересовања јавности и за њихово ускраћивање, у било којим околностима, не би било ваљаног оправдања. А у конкретном случају, будући да су грађани у захтеву навели "да је инвеститор драстично прекорачио квадратуру, спратност објекта и друге параметре из одобрених локацијских услова што се види и из акта Грађевинске инспекције општине Савски венац; да је наведени објекат био предвиђен за рушење, а што се види из Плана за рушење за други квартал 2016. године, али да је инвеститор ипак јавно огласио продају станова и то да су исти укњижени, те да постоји сумња да је на неки правно споран начин дошло до озакоњења наведеног објекта и да се врши продаја нелегално изграђених станова," утолико пре.
Поступање градске управе у конкретном случају је типичан пример тзв. лоше управе, о чему је Повереник већ разговарао са Заштитником грађана, коме ће такокђе проследити комплетан предмет.
Градска управа је игнорисањем захтева грађана и непоступањем по обавезујућем решењу надлежног државног органа починила више кажњивих прекршаја, што би, и без посебног упозорења Повереника, морало да изазове надзор и реакцију надлежног министарства за државну управу.
Коначно, оваквим поступцима Градска управа дезавуише сопствене, у последње време посебно наглашене, прокламације о сузбијању дивље градње и малверзација с њом у вези, а самим тим и неке од правних принципа фундаменталних за рад сваке управе - законитост, јавност, једнакост грађана пред законом.
