Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности покренуо је 5.10.2017. поступак надзора над применом Закона о заштити података о личности у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарству здравља, поводом вести објављеној на веб сајту Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, коју су пренели многи медији, а у којој се између осталог наводи: „Министри Владе договорили су са амбасадором Кине у Србији и директором смедеревске Железаре механизам контроле боловања... као и на који начин ће се он спроводити... ово ће бити једна врста пилот пројекта, који ће, уколико буде дао добре резултате, бити опште примењиван..."
Имајући у виду да било какав механизам контроле боловања подразумева обраду података о личности, и то података који су по закону нарочито осетљиви, Повереник је од оба министарства затражио да се у року од три дана изјасне о томе шта наведени "пилот пројекат" као и "договорени механизам контроле боловања" подразумевају, који је правни основ за наведену обраду података о личности, као и о низу других релевантих питања.
Министарство за рад, запошљавање борачка и социјална питања, иако креатор наведених вести, у остављеном року није дало никакво изјашњење.
Министарство здравља је у задатом року дало изјашњење. У свом изјашњењу Министарство је навело да оно не стоји иза вести о ванредној контроли боловања, те да министар здравља нити Министарство, нису давали никакве изјаве с тим у вези, нити достављали медијима саопштења у вези с тим питањем.
Министарство је у изјашњењу такође навело да је, како је то Повереник и нагласио отварајући поступак надзора, постојећи механизам контроле боловања предвиђен чланом 164. Закона о здравственом осигурању, те да у складу са садржином те законске одредбе здравствена инспекција Министарства не врши надзор над остваривањем боловања.
Независно од тога колико вести о "пилот пројекту" и "договореном" механизму контроле боловања имају реалан основ, Повереник ће Министарству за рад, запошљавање борачка и социјална питања, а и Влади Србије, (будући да је председница Владе и након отварања поступка надзора давала изјаве којима је најављивана "ванредна контрола боловања"), упутити одговарајућа упозорења.
Повереник још једном упозорава на чињеницу да здравствени подаци спадају у категорију нарочито осетљивих података, чија се заштита осим Законом о заштити података о личности додатно јемчи и Законом о правима пацијената. Органи власти су у обавези да се уздрже од било каквих активности које подразумевају обраду ових података на начин ван оног који је изричито предвиђен и уређен важећим законом. Што се контроле боловања тиче, у случају сумње у злоупотребу права на боловање, послодавци имају право да користе механизме утврђене Законом о раду и Законом о здравственом осигурању.
Међутим, тим механизми не предвиђају никаква овлашћења и активности Владе или министарстава. Идеја да би се те активности могле заснивати на некаквим "пилот пројектима" и "механизмима контроле боловања" договореним са било ким, била би израз погрешног дилетантског тумачења закона или нечег горег, али у сваком случају упуштање у такве активности довело би до кршења више закона, масовног кршења права грађана и самим тим извршења великог броја кажњивих прекршаја, чак и кривичних дела.
