Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић, оцењује да је то што представници власти упорно понављају неистину да је он било када и било где рекао "да полиција хоће да га ухапси" смишљен покушај дестабилизације Повереника као независне институције.
Будући да су у пласирање те дезинформације укључени и највиши државни функционери (председник републике, министар унутрашњих послова), повереник још једном наглашава да је реч о потпуној, грубој измишљотини.
С тим у вези повереник Родољуб Шабић изјавио је и следеће:
"Прошле суботе (14.10.) мој стан је посетила патрола униформисаних људи за које сам веровао, а и сада мислим да су били полицајци. Навели су да је разлог њихове посете некаква дивља градња у мом стану, што је иначе апсолутна неистина. Задржали су се кратко, све време су се понашали културно, пристојно.
Тако сам и прокоментарисао њихово понашање, написавши на твитеру: "Полиција на мојим вратима. Лажна пријава за дивљу градњу. Момци културни, беспрекорни." И додао још и: "Али шаљу ли их тако ревносно на праву дивљу градњу?"
Сутра ујутру ипак, у складу са неким упозорењима и чињеницом да сам у последње време изложен догађањима попут нелогичних посета "позивара" и других непознатих лица, учесталих узнемиравања чак и озбиљних претњи, о посети сам обавестио полицију, директора лично.
И у смс-у који сам му упутио стоји иста, добра оцена понашања полицајаца, посетилаца. Али и питање - Је ли то сигурно била полиција? И молба да се то провери.
Директор ми се јавио после извесног времена и рекао да то није била полиција. Замолио сам га да провери да ли је то била комунална полиција, односно ко је био, и да ми јави. Није се више јавио, претпостављам по налогу министра унутрашњих послова. Али, убрзо кренула кампања против мене, тачније против институције Повереника. Прво с тврдњом да сам измислио цео догађај, потом да се радило о комуналној полицији.
Оно што је истина је то да је мој стан прошле суботе посетила патрола униформисаних људи, са измишљеним разлогом, без икаквог оправданог разлога. Истина је и да на њихово понашање нисам изнео ниједну примедбу, поготово не да су "хтели да ме хапсе". А истина је и то да се МУП крајње некоректно понео према обавези да ме као државног функционера информише о наводној "истини" о томе ко су заиста били моји "посетиоци".
Жалосна је реалност, већ смо навикнути на то да, државни функционер ако није члан владајуће странке (ја нисам ни једне), не може рачунати на то да њему или члановима породице државни органи пруже заштиту, чак и ако би то било неопходно. Али још горе од тога, недопустиво је да високи државни функционери измишљају и пласирају неистине на њихов рачун, у крајњој линији на рачун институција коју представљају."
