Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је, у поступку припреме Предлога закона о електронским комуникацијама који је Влада Србије недавно утврдила у два наврата давао своје мишљење указујући на потребу да се у циљу заштите података о личности одређен број решења из Предлога закона преиспита или промени. Министарство трговине, туризма и телекомуникација које је припремало Нацрт закона, већим делом прихватило је сугестије Повереника и уградило их у текст Предлога закона.
Повереник, ипак, сматра нужним и важним да још једном пажњу народних посланика и јавности скрене на одредбе Предлога закона којима се прописује обавеза регистрације припејд претплатника мобилне телефоније (члан 143).
Не улазећи овом приликом у оправданост и сврсисходност увођења оваквог решења (чије је преиспитивање сугерисао), полазећи од претпоставке да ће већина у Скупштини делити опредељење Владе да се уведе обавезна регистрација свих корисника мобилне телефоније (име и презиме, број личне карте, ЈМБГ), Повереник указује да се и у том случају отвара низ питања у вези са начином на који ће се обављати регистрација припејд претплатника, посебно већ постојећих.
На првом месту, закон оставља отвореним питање - када ова обавеза ступа на снагу? У прелазним одредбама закона наведено је да је оператор у обавези да у року од 9 месеци спроведе пререгистрацију, те да претплатницима који се у том року не пререгиструју одузме број. Али, предвиђено је да рок од 9 месеци почиње тећи од ступања на снагу "Правилника којим ће Министарство ближе уредити техничке услове за регистрацију", а није предвиђен рок или датум у коме Министарство треба да донесе тај правилник. Дакле, ступање на снагу законске обавезе је будућа (не)извесна околност, што је најблаже речено, веома "оригинално" легислативно решење.
Отворено је и питање објективности рока од 9 месеци. Треба имати у виду да број корисника припејд картице, односно претплатника, који морају извршити пререгистрацију износи отприлике 4,5 милиона или 500 хиљада месечно. У светлу те чињенице треба оценити да ли овако одмерен рок може имати за последицу непријатне ситуације с каквим су се грађани суочавали нпр., у поступку замене картица здравственог осигурања.
Са становшта заштите података о личности најбитније је да се припејд картице, при тренутном стању ствари не купују само у овлашћеним организационим јединицама оператора, већ су доступне на великом броју продајних места која нису ни у каквој вези са операторима. Дистрибуцијом припејд картица у највећој мери баве се продавци у трговинама, трафикама и сл. Повереник стоји на становишту да је очигледно, неупитно, да та лица не могу имати право да легитимишу купце припејд картица и да чувају и обрађују њихове податке. Такво решење би било недопустиво, јер би то значило да се огромном броју људи који нису, ни на елементарном нивоу обучени о стандардима заштите података о личности, поверавају послови који укључују обраду великог броја података. Штетне последице би у том смислу биле несагледиве. У том смислу, уколико се остане при томе да је неопходно регистровати све претплатнике, укључујући и припејд кориснике, нужно је предвидети да послове регистрације припејд корисника могу да обављају само лица обучена о правилима заштите података о личности.
