Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности обавестио је Градску управу Града Београда да "Обавештење о намери успостављања збирке података о личности" под називом "Евиденција корисника "Београдске сениор картице"" које му је доставила сматра беспредметним. Наведено обавештење достављено је куриром 31. 10. 2017. године у 15.15h, након што је Повереник у вези са конкретним случајем отворио поступак надзора.
Градска управа, сходно закону, била је дужна да обавештење достави "најкасније 15 дана" пре почетка намераване обраде, а чињеница је, иако је у обавештењу навела да ће са обрадом почети 15. 11. 2017. године, да је са обрадом почела и пре подношења обавештења, што је и био разлог за покретање поступка надзора, а што недвосмислено потврђује и низ вести објављених у медијима.
Будући да је реч о очигледном покушају изигравања законске обавезе, Повереник ће против одговорних поднети захтев за покретање прекршајног поступка.
Акција градске власти у вези са "сениор картицом" већ је отворила низ питања на која јавности дугују одговоре. Који орган и када је донео одлуку о покретању ове акције? Ко је и којим актом утврдио правила картице? Коме и на основу чега је поверена израда, по свој прилици, веома великог броја образаца картица?
Међутим, ваљда најлошија последица ове акције градске власти је осећај дискриминисаности код неких пензионера. Како чак и у Београду у случају општине Нови Београд, на шта је указао председник те општине, тако поготово код пензионера који живе ван Београда.
У вези са појављивањем у јавности захтева тих пензионера да се и њима омогуће исте "погодности" Повереник, безрезервно подржавајући свако озбиљно настојање да се поправи материјални положај пензионера, указује на неколико, са становишта заштите података о личности, битних чињеница.
У уређеним земљама обрада података о личности, поготово кад се њом бави власт, врши се само ако је то нужно и у мери у којој је нужно. У конкретној ситуацији очигледно је да тај стандард није испуњен.
Београдске и све друге локалне власти, ако то искрено желе и имају могућности, могу одлукама скупштина локалних самоуправа или органа јавних предузећа утврдити попусте за пензионере, и то објавити у средствима информисања и на својим електронским презентацијама. Могу и позвати и све друге привредне субјекте да их следе и на исти начин објавити оне који су се за то определили. А пензионери, кад је то потребно, свој статус могу доказивати разним подобним средствима (решење, чек и сл.), која се у пракси иначе користе, или нпр. у случају Београда фамозном "Бус плус" персонализованом картицом.
Дакле, суштински, помоћ пензионерима уопште не зависи од емитовања било каквих картица, напротив. Таквим акцијама беспотребно се отварају већ поменута и драга питања, а што је најважније, непотребним формирањем нових, великих збирки података о личности отварају се додатне могућности злоупотребе података, односно повреде права на заштиту података о личности.
