Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности се поводом вести коју су јуче објавили ТАНЈУГ и РТС, а потом и низ других медија, о томе да је "завршен Нацрт закона о заштити података о личности", обратио већи број новинара, тражећи од њега коментар те вести, као и садржине поменутог Нацрта.
С тим у вези, повереник саопштава да не може да потврди вест, те да новинари и медији информације о томе да ли је Нацрт заиста завршен, као и о његовој садржини, треба да траже од Министарства правде, чија Радна група је имала задатак да припреми нацрт закона. Ово, утолико пре, што су се у јавности, с тим у вези појавиле контрадикторне изјаве министарке правде и њеног помоћника.
Повереник може да се осврне само на део вести по којој су наводно, у тексту Нацрта "прихваћене препоруке Повереника" и да то демантује. Поверенику, иако то Пословник Владе предвиђа, Нацрт није достављен на мишљење, што ће ваљда бити учињено накнадно. У сваком случају, Повереник није био у прилици да види никакав текст Нацрта или евентуално неке његове радне верзије, па сходно томе ни да на њих ставља било какве примедбе, односно даје препоруке.
Повреник подсећа да је још пре више месеци припремио и Влади ставио на располагање комплетан, у складу са Пословником Владе, сачињен Модел новог закона о заштити података о личности. Исти закон добио је подршку и добре оцене представника струке, а 17 специјализованих НВО је посебном иницијативом од Владе тражило да се приступи хитном доношењу закона оцењујући да је Модел Повереника добра основа за то. Нажалост, тај Модел је буквално изгубљен негде у администрацији Владе, па га је Повереник поновно пре 3 месеца доставио председници Владе. Повереник нема информација о било каквим реакцијама Владе поводом ових његових активности, па ни о томе да ли се формулација "прихваћене препоруке Повереника" односи на њих.
Повереник упозорава да несхватљива доцња са доношењам овог закона има велике и да може имати још веће штетне последице.
Према решењу којим је формирана Радна група Министарства правде је свој задатак требала да изврши најдоцније до краја 2013. године. Потцењивање, односно игнорисање чињенице да је тај рок одавно пробијен, и поред свести о томе да је постојећи нормативни оквир тотално неадекватан је неодговорно и има за последицу свакодневно, често изузетно робусно кршење права на заштиту података о личности, и то што је посебно забрињавајуће, управо од стране органа власти. А овај велики проблем постаће још већи, будући да непосредно предстоји почетак примене Опште уредбе о заштити података о личности ЕУ, што подразумева стандарде, санкције и последице, које су из наше реалне перспективе тешко сагледиви.
