Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности,поводом одговора председнице Владе Републике Србије на захтеве Групе за слободу медија оцењује да, у делу у коме се одговор односи на захтев да Влада обезбеди извршење решења Повереника, као и да, по њој упућеним захтевима за приступ информацијама поступа на начин прописан Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја (ЗСПИЈЗ) није у складу са релевантним, правним и фактичким чињеницама, те самим тим ни адекватан суштини проблема.
С тим у вези повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:
"У одговору се мешају два законом предвиђена механизма која су само у крајњој линији, индиректно, у вези.
Први механизам (чл. 45 ЗСПИЈЗ) уређује надзор над спровођењем закона, што је обавеза министарства надлежног за послове управе, односно управне инспекције у његовом саставу.
Други (чл.28 ст.4 ЗСПИЈЗ) се специфично односи на извршење одлука Повереника и подразумева обавезу Владе да у случају потребе "обезбеди извршење решења Повереника непосредном принудом".
Ако је донекле схватљиво да председница Владе, будући да није правник, не разликује законске механизме и не познаје релевантне чињенице, није схватљиво да је одговорни сарадници о томе не информишу на прави начин.
Надзор над применом закона је обавеза министарства надлежног за послове управе односи се на све аспекте примене закона, и као најважнију ствар подразумева покретање прекршајних поступака против починиоца различитих, бројних, законом предвиђених прекршаја. Иначе и тај надзор не спроводи се континуирано, него само поводом упозорења Повереника, која он иначе није дужан да даје. А и поводом упозорења Повереника, иако се она односе само на флагрантније случајеве кршења закона, надзор се не предузима редовно. Чињеница да се у последње време надзор спроводи нешто активније него раније не може бити разлог за задовољство будући да је ранијих година надзор практично потпуно изостајао, па примера ради, три године узастопце, иако је почињен велики број прекршаја није покренут ни један једини прекршајни поступак. И данас је број покренутих прекршајних поступака неупоредиво, вишеструко мањи него број почињених прекршаја.
Што се тиче обавезе Владе да у случају потребе обезбеди извршење решења Повереника непосредном принудом, ствари стоје још лошије.
Само током ове године, поступајући по захтевима тражиоца информација повереник се 41 пут обратио Влади тражећи да она поступи у складу са наведеном законском обавезом и применом принуде обезбеди извршење решења Повереника. Према расположивим информацијама Влада ни у једном од тих случајева није то учинила.
Коначно, што се поступања по захтевима за приступ информацијама које грађани, медији и други упућују самој Влади тиче, са много скепсе се мора гледати на тврдњу из одговора да "Влада уредно и у року" поступа по њима. Будући да је за заштиту права у случају Владе надлежан Управни суд, а не Повереник, од суда би требало тражити прецизније податке, али познат ми је немали број случајева у којима Влада није поступала по захтевима, па ни по пресудама Управног суда донетим по тужбама које су због тога поднете."