Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је поводом реакција јавности, на велики број нових камера уочених крајем 2017. године на саобраћајницама у Београду, спровео поступак надзора према Министарству унутрашњих послова (МУП) и према Градској управи града Београда.
Предмет надзора било је утврђивање идентитета руковалаца овим камерама, правни основ и сврха њихове употребе, начин обраде и мере заштите прикупљених података о личности.
У надзору је утврђено да је у другој половини 2017. године од стране МУП-а извршена замена технички застарелих камера напреднијим камерама нове генерације и веће резолуције, на постојећем 61 камерном месту. Није повећан број локација камерних места, али су на одређеним камерним местима додате фиксне камере (укупно 47 камера) у циљу боље прегледности, брже претраге забележеног метеријала и ефикаснијег расветљавања кривичних дела. Мониторинг центар се налази у Командно-оперативном центру Полицијске управе за град Београд, а сваки корисник приступа систему путем свог личног налога са дефинисаним корисничким именом и лозинком, који су на располагању ограниченом броју корисника у МУП, а снимци се чувају 40 дана.
И поред неспорног правног основа за наведену обраду података о личности, Повереник оцењује да је МУП, пропустио да, пре инсталације наведених камера, на адекватан начин обавести јавност о томе. Тај пропуст, уз новинске написе и контрадикторне изјаве функционера, изазвао је непотребну узнемиреност грађана.
У вези са поступком надзора према Градској управи проблем су представљале и контрадикторне изјаве појединих градских функционера. Медији су тако пренели изјаву секретара Секретаријата за ванредне ситуације, да Градској управи није познато ко поставља камере, али и изјаву градског менаџера која упућује на закључак да их поставља управо Град, те да намерава да постави још један, већи број камера.
У току поступка надзора Градска управа се изјаснила, да камере на саобраћајницама о којима су извештавала средства информисања нису њихове. Међутим, накнадно је обавестила Повереника о намери успостављања Центра за управљање саобраћајем, који ће располагати и видео сигналима са камера на градским улицама и раскрсницама. Поводом наведене обраде, Градска управа се у свом изјашњењу позвала на одредбе члана 157. и члана 286. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, као и одредбе члана 46. Одлуке о Градској управи града Београда, као правни основ за предметну обраду података.
Повереник је овим поводом обавестио Градску управу да наведене одредбе закона и подзаконског акта, на које се позива у својим изјашњењима, не могу да представљају правни основ за обраду података о личности. Наведене одредбе дају овлашћење за снимање градских улица "ради управљања саобраћајним токовима", што није и овлашћење за снимање учесника у саобраћају на начин да лица буду одредива на основу снимка.
Након прибављања документације о техничким карактеристикама камера, утврђено је да се ради о систему видео-надзора, који својим техничко-софтверско-аналитичким перформансама омогућује обраду података о личности и превазилази сврхе праћења проточности саобраћаја. Повереник је указао Градској управи да не постоји правни основ за употребу таквог система. Градска управа није надлежна за регистровање саобраћајних прекршаја или кривичних дела, већ само за праћење токова саобраћаја, па нема ни основа ни разлога за набављање и коришћење опреме чија функционалност омогућава препознавање физичких лица, чиме би се непотребно увећавао ризик по заштиту података о личности грађана.
С тим у вези, повереник подсећа да је у радној верзији Закона о полицији, који је тренутно у процедури у Народној скупштини, поред осталог, било предвиђено да јединице локалне самоуправе могу на јавним местима успостављати различите техничке системе укључујући и "системе интелигентног видео-надзора". Повереник је тада упозорио, прво на то да нема логике ни оправдања да се овлашћења за локалну самоуправу утврђују Законом о полицији, а друго, да успостављање посебно опсежних и инвазивних обрада података о личности, као што је систем интелигентног видео-надзора, треба да буде предмет посебне анализе и одлуке и да свакако подразумева претходну процену ризика по права грађана.
Предлагачи су прихватили аргументе Повереника, па су ове одредбе изостављене из коначне верзије Предлога закона о полицији, међутим, најављени систем видео-надзора у Београду свакако поново актуелизује ово питање и илуструје хронично неодговоран однос надлежних према потреби да се на више отворених питања у вези са видео-надзором, као потецијално веома деликатном обрадом података о личности, одговори поузданим и квалитетним законским решењем.
