Повереник за информације од јавног значаја донео је, по жалбама Административног одбора Народне скупштине Републике Србије решења којима је наложио ЈП ПТТ саобраћаја Србије, ЈП Путеви Србије, ЈП Аеродром Никола Тесла, РАТЕЛ, РТС, НИС, НИС Петрол, Републичкој дирекцији за воде, да одбору доставе податке о платама и накнадама руководстава. Изражавајући наду да се тако приводи крају поступак чије вођење је само по себи својеврстан апсурд
Повереник Родољуб Шабић је изјавио следеће:
„По закону ова решења су обавезујућа и они на која се односе дужни су да по њима поступе у утврђеном року. У случају потребе Влада Србије је дужна да обезбеди извршење ових решења.
Административни одбор је информације тражио од Владе Србије, односно од Министарства финансија. Није их добио, па се обратио Поверенику за информације. Повереник је, уз упозорење на законске обавезе, захтеве одбора проследио на адресе оних на које се односе и око 3/4 њих је доставило одбору тражене податке. Против оних који то нису учинили одбор је Поверенику поднео формалне жалбе на основу којих су донета ова решења.
Закон о слободном приступу информацијама у чл. 2. информацију од јавног значаја дефинише тако што каже да је то „информација којом располаже орган јавне власти, настала у раду или у вези са радом органа власти, садржана у одређеном документу, а односи се на све оно о чему јавност има оправдан интерес да зна“. У чл. 3. предвиђа да је у смислу овог закона орган јавне власти поред осталог и свако „правно лице које оснива или финансира у целини односно у претежном делу држава, односно државни орган“, а у чл. 5. предвиђа да „свако има право да му се информација од јавног значаја учини доступним...“
Апсурдно је да информације које би по закону морале бити доступне свима, радно тело највишег органа законодавне власти мора да тражи уз помоћ Повереника.
У демократском свету чији део желимо да будемо незамисливо је да се овакви подаци ускраћују јавности. Јавности су доступни подаци о платама и накнадама не само руководстава државних предузећа него и многих приватних предузећа. У Препоруци Комисије европских заједница 2004/913/ЦЕ, предвиђено је да свако предузеће које котира на берзи треба да јавно објави декларацију о политици накнада, а што се објављивања информација о индивидуалним накнадама директора и чланова управног или надзорног одбора тиче, таксативно се наводе не само зараде, већ и паушали, провизије, новчана учешћа у добити, накнаде у виду акција, евентуалне пензијске бенефиције, па чак и износи додељених зајмова.
Објављивање оваквих тачних ажурних информација Комисија европских заједница сматра важном претпоставком за јачање поверења и за унапређење здраве праксе управљања предузећима.“