У примени Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја присутни су и случајеви у којима органи власти, ни након решења Повереника за информације од јавног значаја, не омогућавају слободан приступ информацијама, оправдавајући то тим да су против решења Повереника поднели тужбу Врховном суду Србије.

Повереник оцењује да се ради о правно некоректном поступању, којим се неоправдано одлаже остваривање Законом зајамчених права грађана и медија, односно јавности.

Тим поводом, Повереник Родољуб Шабић изјавио је следеће:

„Чланом 27. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја јесте предвиђено да се против решења Повереника може, тужбом Врховном суду, покренути управни спор. Међутим, правилно тумачење ове одредбе нужно упућује на закључак да право на покретање управног спора имају само субјекти о чијем праву се одлучивало. Управни спор против решења Повереника могу водити незадовољни грађанин, медиј или други субјект који је тражио информацију, али не орган власти од кога је тражена информација.

Једноставно, решавање о праву на слободан приступ информацијама заснива се на примени одредаба Закона о општем управном поступку, а орган власти од кога је тражена информација има положај првостепеног управног органа. А, према одредбама наведеног Закона, као и Закона о управним споровима, у сваком, па и у овом случају, првостепени управни орган не може истовремено имати и положај странке, односно бити тужилац у управном спору.

Овакав став Повереника поткрепљен је и правним схватањем Врховног суда који је у свим, до сада решеним случајевима, тужбе првостепених органа против решења Повереника одбацио као недопуштене. Коректан однос органа власти према остваривању људских права, зајамчених Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја, тражи од органа власти да своје поступање доведу у склад са овим правним чињеницама.“