Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић, оцењује да крађа компјутера са личним подацима више десетина хиљада лица из службених просторија Повереника за избеглице у Новом Саду није и не сме бити третирана као „обично" кривично дело.
То што су у посед неовлашћених лица доспели лични подаци хиљада грађана отвара безброј могућности за злоупотребе и представља озбиљну, реалну претњу за права и интереса људи чији су то подаци. Овај случај, као и неки други слични, због лакоће с којом неовлашћена лица долазе у прилику да располажу с личним подацима грађана, као и због изостанка или потпуно неадекватних реакција одговорних лица требало би схватити као озбиљно упозорење да је однос према заштити приватности грађана значајно испод неопходног нивоа.
С тим у вези Повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:
„Овај случај, као и неколико других у последње време отвара мноштво питања у вези са угрожавањем права и интереса великог броја грађана след могуће злоупотребе њихових личних података. На та питања немамо поуздане одговоре иако би их морали имати. Кад је у питању заштита података о личности, стицајем околности озбиљно заостајемо иза, не само земаља ЕУ, него и иза земаља из непосредног окружења. Ако је прво и разумљиво, с другим не би смели да се миримо и зато је неопходно да без одлагања почнемо мењати постојећу ситуацију.
Ми смо недавно, са закашњењем од бар неколико година у односу на нпр. Хрватску или Македонију, донели нов Закон о заштити података о личности који је, мада не до краја, усклађен са европским стандардима, али, ни више од пола године након усвајања, нису обезбеђени неопходни услови за његову примену. Због тога не постоји никакав организовани државни надзор који би обезбедио да се законом утврђени стандарди о поступању са личним подацима грађана заиста и спроводе. Док у служби словеначког повереника или у Агенцијама Хрватске и Македоније на пословима надзора над заштитом података ради 20-30 људи, код нас још не ради ни један.
Нужно је да без одлагања почнемо са предузимањем неопходних мера на нормативном (још нису донети потребни подзаконски прописи), организационом и оперативном плану, а посебно на плану едукације како грађана и најшире јавности, тако и људи који се баве обрадом личних података, па су самим тим одговорни и за њихову заштиту. Ово последње, имајући у виду постојећи, веома низак ниво културе заштите података о личности, могло би се показати и као најтежи задатак."
