Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Родољуб Шабић потврдио је да је, у вези са ускраћивањем информација о поступку избора носилаца правосудних функција као и обрадом података о личности у истом поступку примио жалбу Друштва судија Србије и још један број индивидуалних жалби. Повереник ће одлуке по жалбама донети у законском року. Осим тога Повереник ће, без одлагања, поднети Уставном суду Србије предлог за оцену уставности неких чланова Закона о заштити података о личности.
Повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:
„Жалба Друштва судија Србије изјављена је на основу Закона о слободном приступу информацијама, због тога што Друштво судија од Високог савета судства није добило никакав одговор на захтев за низом информација о поступку реизбора судија, који је поднет у децембру прошле године. Став о основаности изразићу у одлуци по жалби, али већ сада могу рећи да је изостанак било каквог одговора на захтев сам по себи повреда закона и да је додатни лош допринос рашчишћавању већ отворених питања.
Неке жалбе изјављене су на основу Закона о заштити података о личности, очито поводом вести да су у поступку избора судија обрађивани подаци о личности прибављени од БИА. С тим у вези у разговорима са председницом Високог савета судства и министарком правде добио сам уверавања да ти подаци нису коришћени. Наравно, по закону моји сарадници и ја имамо обавезу да извршимо и директан увид у изборни материјал. Иначе, познато је да стојим на становишту да је обрада података о личности, ко год да је врши, допуштена само у складу са одредбама Устава Србије. А члан 42. Устава је у том погледу недвосмислен и јасно предвиђа да основ за обраду података мора да буде утврђен законом. Зато би утврђивање основа за обраду података о личности, за БИА или било кога другог, Уредбом или другим подзаконским прописом, по мом мишљењу било супротно Уставу.
Ипак, у чл. 13. Закона о заштити података о личности стоји да се обрада података о личности може вршити и на основу подзаконских прописа. Ово „решење“ се приликом усвајања Закона на тешко објашњив начин, након окончане јавне расправе и прибављеног мишљења СЕ (заједно са ограничењима контролних овлашћења Повереника која сам својевремено критиковао и која су недавно стављена ван снаге), појавило у тексту закона. Сматрам да је реч о очитој неуставности, али будући да ставови изнети у расправи која је отворена, говоре да неки државни органи мисле друкчије, у најкраћем могућем року поднећу Уставном суду Србије предлог за оцену уставности ове одредбе Закона.“
