Београд 29. јун 2010. године
29. јуна 2010. године Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности организовао је Mеђународну конференцију „Слобода приступа информацијама и положај узбуњивача“ на којој је присуствовало више од 70 гостију.
Тема Конференције су била два кључна аспекта права на слободан приступ информацијама: тајност података као ограничење права на приступ информацијама и положај и заштита узбуњивача – лица која упркос ризицима по сопствене интересе или безбедност смогну храброст да обелодане информације о неделима која излажу или могу да изложе друге људе опасностима.
Повод за конференцију је вишеструк. Између осталог, у децембру 2009. усвојен је први Закон о тајности података. Законом се први пут у Републици Србији на јединствен начин регулише процедура одређивања тајности података и различитог степена тајности у зависности од значаја интереса који се штите. Истовремено, изменама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја из децембра 2009. први пут су усвојене одредбе о ослобађању од одговорности лица који учине одређене информације доступне јавности. Нажалост, ове одредбе не представљају адекватну и суштинску заштиту узбуњивача с обзиром да се заштита односи на обелодањивање информација које су по оштим принципима права на слободан приступ информацијама већ доступне јавности. Такође, ове одредбе не обезбеђују свеобухватно заштиту узбуњивача јер се односе само на лица запослена у органима јавних власти, а не и на лица која су запослена у приватном сектору.
Повод за конференцију је била и Резолуција Парламентарне скупштине Савета Европе о заштити узбуњивача која је усвојена априла 2010. године. Резолуција успоставља стандарде заштите узбуњивача и предвиђа друге мере у циљу заштите лица која обелодане информације за којe јавност има интерес да зна.
Конференцију су отворили повереник за информације Родољуб Шабић, његова екселенција Хакон Блакенборг амбасадор Норвешке, стални представних УНДП-а у Србији Вилијам Инфанте и директор Управе за јавне набавке Предраг Јовановић.
Говорници су били угледни стручњаци из земље и иностранства, међу којима и повереници за информације Словеније и Мађарске, амбасадор Норвешке, представници универзитета и цивилног сектора из Србије, Бугарске, Велике Британије, Ирске и Румуније, као и представници међународних организација Савета Европе и Организације за европску безбедност и сарадњу.
Повереница Словеније Наташа Пирц Мусар и парламентарни повереник Мађарске Андраш Јори посебну пажњу својих излагања посветили су значају контроле тајности података, односно неопходности испуњења формалних и материјалних услова да се одређени податак прогласи тајним. Повереници су истакли да правни системи обеју земаља не предвиђају ограничења приступа тајним подацима од стране повереника без обзира на степен тајности.
Адвокат и руководилац правног тима бугарске невладине организације Програм приступа информацијама Александар Кашумов илустровао је промену односа судске власти према тајним подацима кроз случајеве из праксе. Сесија о тајности података коју је модерирао др Дејан Миленковић са Факултета политичких наука заокружена је излагањима о међународним стандардима слободе приступа информацијама. Представница ОЕБС-а Алис Томас говорила је о стандардима ове организације, док је професорка Мев МекДонах говорила о стандардима и пракси Савета Европе и Европског суда за људска права.
Модератор другог дела конференције посвећеног заштити узбуњивача био је програмски директор Транспарентност-Србија Немања Ненадић. Повереник за информације упознао је учеснике конференције о законским решењима заштите узбуњивача у Републици Србији, док је представник Савета Европе Едо Корљан представио стандарде и праксу Европског суда за људска права, као и недавно усвојену Резолуцију о заштити узбуњивача.
Саветница невладине организације из Велике Британије – „Public Concern at Work“, једне од најутицајнијих организација за заштиту узбуњивача, Франческа Вест представила је дугогодишњи рад организације. Вест је дала кратак преглед трагичних догађаја који су се догодили у земљи 80тих година, а који су могли да буду спречени да је постојала адекватна заштита лица која би имала храбрости да јавности или руководству обелодане релевантне информације. Посебно о положају узбуњивача, личним мотивима као и ризицима по сопствени живот и живот породице говорио је Кодру Врабие из Транспарентност - Румунија. О значају заштите узбуњивача из перспективе медија, као и о заштити извора информација говорио је адвокат Слободан Кремењак
Један од закључака конференције био је да је ограничење права на слободан приступ информацијама по основу тајности података једино дозвољено уколико је поред испуњености формалних услова, у виду одређене ознаке тајности, испуњен и материјалан услов. Неопходно је да постоји јасан, законом одређен легитиман интерес који се ограничењем права штити, као и да је мера ограничења неопходна у демократском друштву и пропорционална заштити тог интереса. Да би се успоставио прави систем заштите права на приступ информацијама неопходно је да постоји ефикасна законом утврђена заштита узбуњивача. Узбуњивачи морају бити заштићени од свих видова одмазде.
Конференција је организована у оквиру пројекта “Јачање механизама одговорности у јавним финансијама”, који УНДП Србија спроводи у партнерству са Повереником, као и са Државном ревизорском институцијом и Управом за јавне набавке. Целокупан пројекат финансира Влада Краљевине Норвешке.
Извештај са сесије "Слобода приступа информацијама ограничена тајношћу података"
Презентација: Наташа Пирц Мусар, повереница за информације Републике Словеније
Презентација: Др Андраш Јори, парламентарни повереник за заштиту података и слободан приступ информацијама, Мађарска
Презентација: Александер Кашумов, руководилац правног тима, Access to Information Programme, Бугарска
Презентација: Др Мив МекДонах, професорка права на University College Cork, Ирска
Извештај са сесије "Положај узбуњивача"
Презентација Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података личности Републике Србије
Презентација: Франческа Вест, виша саветница, "Public Concern at Work", Велика Британија
Презентација: Кодру Врабие, Transparency, Румунија