Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да је нужна промена односа надлежних, пре свега, правосудних органа према обавезама које имају у спровођену Зaкона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закона о заштити података о личности.

Наглашавајући да је нужно да се много енергичније и доследније него до сада покрећу и воде прекршајни и кривични поступци против функционера и службених лица која не поштују закон, Повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:

“Одређени резултати који су остварени на плану слободе приступа информацијама су у највећој мери последица подршке медија и јавности самом закону и активностима Повереника. Међутим, када је у питању заштита података о личности, због недовољне информисаности и одсуства едукације, тај активизам практично не постоји. А и да је другачије не би се примена закона смела заснивати само на активизму грађана и медија. Неопходно је и да функционише механизам одговорности за оне који не поштују закон и крше људска права.

Апсурдно је да се “ефикасност” правосуђа потврђује брзим кажњавањем шефа државе због чаше шампањца на спортској утакмици а да се са друге стране предузима мало или ништа поводом кршења закона и људских права која представљају очигледне прекршаје, чак и кривична дела.

У том контексту су неки подаци веома индикативни.

Још увек нема никаквих информација о томе шта је и са којим ефектом предузето поводом већег броја кривичних пријава које је Повереник поднео надлежним тужилаштвима због извршења више стотина кривичних дела неовлашћеног прикупљања личних података и фалсификата у вези са уписом у посебне бирачке спискове националних мањина.

Исто важи и за већи број прекршајних пријава поднетих против министара чија министарства нису извршила елементарне обавезе по Закону о заштити података о личности.

У току протекле године надлежни нису покренули ни један прекршајни поступак због различитих облика ускраћивања информација. А у тој години Повереник је примио преко 2000 жалби од којих практично свака представља и основ за покретање прекршајних поступака.

Очито је да се однос према одговорности функционера и службених лица мора променити. Обрнут став, односно непромењен однос значи не само за јавност иритантну поруку, него и свесно одрицање од корисних ефеката које доследна примена закона може да да.“