Законом о здравственој заштити (члан 37. став 1. и 2.) прописано је да подаци о здравственом стању, односно подаци из медицинске документације спадају у податке о личности пацијента и представљају тајне податке, у складу са законом. Те податке дужни су да чувају сви здравствени радници и здравствени сарадници, као и друга лица запослена у здравственим установама, приватној пракси, у другом правном лицу које обавља здравствену делатност у складу са законом, односно у организацији обавезног здравственог осигурања, као и правном лицу које обавља послове добровољног здравственог осигурања, код којих је пацијент здравствено осигуран, а којима су ти подаци доступни и потребни ради остваривања законом утврђених надлежности.
Даље, чланом 73. став 3. Закона о здравственој заштити прописано је да су здравствена установа и запослени дужни да чувају медицинску документацију пацијената од неовлашћеног приступа, копирања и злоупотребе, независно од облика у коме су подаци из медицинске документације сачувани (папир, микрофилм, оптички и ласер дискови, магнетни медији и др.), у складу са законом. Ставом 5. истог члана прописано је да се врста и садржина здравствене документације и евиденција, начин и поступак вођења, лица овлашћена за вођење здравствене документације и унос података, рокови за достављање и обраду података, начин располагања подацима из медицинске документације пацијената која се користи за обраду података, као и друга питања од значаја за вођење здравствене документације и евиденција, уређују посебним законом. Закони који регулишу (не у потпуности) вођење и чување медицинске документације су Закон о евиденцијама у области здравства и Закон о евиденцијама у области здравствене заштите. Међутим, оба та закона су донета пре Закона о здравственој заштити и њима није регулисан низ важних питања, као што је нпр. питање преноса здравственог картона из једног у други дом здравља. Стога, да бисмо одговорили на Ваше питање потребно одговорити на питање ко је обавезан да води и чува медицинску документацију (укључујући и здравствени картон)? Другим речима, ко је власник медицинске документације?
Одредбама члана 7. Закона о евиденцијама у области здравствене заштите прописано је да се евиденције воде уписивањем података у основну медицинску документацију и помоћна средства за вођење евиденција. Основну медицинску документацију чине: 1. здравствени картон, 2. протокол болесника, 3. протокол за регистровање резултата медицинског рада, оперисаних и умрлих, 4. матична књига лица смештених у стационарној здравственој организацији, 5. историја болести, 6. температурно-терапијско-дијететска листа, 7. отпусна листа са епикризом, 8. лист анестезије, 9. књига евиденције, 10. картон о потрошњи лека. Помоћна средства за вођење евиденције чине: 1. регистар картотеке, 2. дневна евиденција о посетама и раду, 3. текућа евиденција о утврђеним обољењима и стањима, 4. дневна евиденција о кретању болесника у болници - стационару.
Одредбом члана 8. став 1. Закона о евиденцијама у области здравствене заштите прописано је да здравствене организације воде основну медицинску документацију, у коју, између осталог, спада и здравствени картон који води дом здравља по областима здравствене заштите, за свако лице коме пружа здравствену заштиту, изузев за пролазне болеснике.
Из цитираних законских одредби произилази да обавеза вођења и чувања медицинске документације (укључујући и здравствени картон) лежи на здравственим установама, у конкретном случају на домовима здравља. То значи да је дом здравља у ком се води здравствени картон пацијента дужан да службеним путем достави здравствени картон оном дому здравља у који пацијент преноси свој картон. При том је тај дом здравља дужан да предузме све организационе, техничке и кадровске мере (чл. 47. Закона о заштиту података о личности) да заштити податке од злоупотреба, уништења, губитка, неовлашћених промена или приступа, што значи да је у обавези да обезбеди да здравствени картон на сигуран и безбедан начин стигне до дома здравља који је прималац картона, а дом здравља који прима тај картон има обавезу да приликом преузимања картона такође предузме све адекватне мере заштите. У случају да дође до губитка или уништења здравственог картона, домови здравља могу прекршајно одговарати.
Међутим, будући да је право на заштиту података лично право (тј. строго је вазано за личност имаоца права) пацијент има право да тражи копију здравственог картона. Другим речима, у складу са чланом 21. Закона о заштити података о личности пацијент има право на копију података из медицинске документације која се односи на њега.
Захтев за копију медицинске документације треба послати препорученом поштом са повратницом, у случају потребе за изјављивањем жалбе. Наиме, ако руковалац података (дом здравља или друга здравствена установа) у року од 30 дана од дана достављања захтева не изда копију или захтев одбије као неоснован, пацијент има право да изјави жалбу Поверенику, уз коју је потребно доставити захтев којим се пацијент обратио руковаоцу са доказом о предаји, као и одлуку која се оспорава.
