Суд је од Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности актом број VIII Су. 42-36/13 од 05.08.2013. затражио појашњења у вези са применом одредаба о злоупотреби права из Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

Као разлог, суд је је навео то што је у кратком временском периоду примио велики број захтева за приступ информацијама од физичких лица којима се, како је наведено, тражи издавање преписа великог броја судских документата и њихово достављање поштом, у ком случају се примењује Уредба Владе о трошковима поступка, упркос чињеници да „у редовној процедури" прописаној Судским пословником,како наводи суд, заинтересована лица могу поднети захтеве за издавање преписа одређених судских докумената, за шта су прописане одговарајуће судске таксе и упркос томе да се тражиоци нису претходно обратили „редовним путем" надлежном суду. Суд указује да се тиме умањују приходи суда по основу судских такси, да се тиме крше одредбе Судског пословника и Закона о судским таксама, износећи став да Уредба не може бити „изнад" Судског пословника и Закона о судским таксама.

У захтеву којим тражи мишљење Повереника, суд износи свој став да нема места захтевима за приступ информацијама ако се физичко лице обрати суду за добијање преписа одређеног документа или пак друге инфомације „у оквиру редовне процедуре из надлежности суда и суд о томе поступи".

У вези са тим, Повереник је доставио суду одговор следеће садржине:

„Најпре, право на слободан приступ инфромацијама од јавног значаја, према чл.5. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Сл.гласник РС" 120/04, 54/07, 104/09 и 36/10) обухвата право тражиоца да буде обавештен да ли орган власти уопште располаже траженом информацијом, право да изврши увид у документ који садржи тражену инфромацију, затим право да му се сачини копија тог документа и право да му се копија документа упути на означену адресу. Из тога проистиче да право на приступ информацијама од јавног значаја не подразумева право тражиоца да добије препис документа.

Остваривање права странака или других заинтересованих лица на приступ информацијама из судских списа по другом основу тј.у складу са прописима који уређују рад судских органа и судски поступак, не искључује њихово право на слободан приступ информацијама од јавног значаја које је зајемчено свакоме, под једнаким условима, у складу са чланом 51.ст.2.Устава Републике Србије и чл. 5. и 6. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

Сама чињеница да се тражилац инфромације, који истовремено има или је имао стаус странке у судском поступку, определио да приступ информацијама из судских списа остварује у складу са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја и према Трошковнику из Уредбе Владе о трошковима остваривања овог права, а не према Судском пословнику, уз примену судских такси, не може бити разлог за ускраћивање инфромација с позивом на злоупотребу права из чл.13. овог закона.

Одредба чл.13. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја се тумачи крајње рестриктивно и односи се само на ситуације када је захтев очигледно неразуман, када би поступање по захтеву представљало недопуштено велико оптерећење органа, несразмерно интересу јавности да зна, при чему је орган власти претходно уложио додатне напоре да тражиоцу удовољи захтеву у мери и на начин који не би реметио нормалан процес рада органа или у ситуацији када се захтев понавља за већ добијеним или доступним информацијама, што је у случају жалбе, односно управног спора, орган власти дужан и да докаже.

У поступку по захтеву за слободан приступ информацијама од јавног значаја орган власти, односно суд може доказивати да је тражиоцу већ учинио доступним тражене инфромације, под условом да се ради о садржински истоветном захтеву. То не значи да се суд може позивати на овај разлог за одбијање захтева тражиоца којим се захтевају копије докумената, у ситуацији када је претходно омогућио тражиоцу само разгледање списа односно увид у документа, јер се ради о садржински различитим правима.

Питање о последицама примене Закона о слободном приступу инфромацијама од јавног значаја на приходе судова по основу наплате судских такси, није ствар којом Повереник може да се бави, јер је његова улога да штити остваривање права грађана и других лица на слободан приступ инфромацијама од јавног значаја у складу са законом. Неспорно је да се ради о фактичком проблему који захтева одговарајућа нормативна или практична финансијска решења, те би министарсво надлежно за послове правосуђа и управе као и за надзор над применом овог закона, било пре свих позвано за његово решавање. Повереник већ неколико година у својим извештајима Народној скупштини указује на овај проблем, али нажалост, одговарајуће реакције извршне власти и неопходни ефекти су изостали."

Бр. 011-00-00528/2013-03 Датум: 09.08.2013.