Орган власти се обратио Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности поднеском бр. 130-037-43/2014-02 од 10.3.2014. за мишљење о могућности органа да се позиве на злоупотребу права, а поводом конкретног захтева за слободан приступ информацијама од јавног значаја удружења грађана, којим се захтева извештај са пратећом документацијом о наменском коришћењу буџетских средстава које је тај орган пренео ЈВП"Воде Војводине" и ЈП"Војводинашуме", имајући у виду да се подносилац захтева учестало обраћа, да је у 2013.години поднео 48 захтева, а у 2014. већ 14 захтева, да је неколико запослених стално ангажовано на поступању по његовим захтевима као и да није познато да председник Удружења употребљава добијене информације.
У вези с тим, Повереник је доставио следеће обавештење органу власти:
„ Као што и наводите у писму да вам је познато, Повереник заузима став о правилности одлуке односно поступања првостепеног органа у поступку по жалби за конкретан случај, на основу релевантних чињеница и околности, а нарочито доказа које првостепени орган презентира, што ће учинити и у овом случају, уколико до жалбе дође. Због тога, да не би прејудицирали одлуку по евенутуалној жалби за случај који наводите у захтеву, изнећемо само начелан став поводом института злоупотребе права на приступ инфромацијама.
Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Сл.гласник РС" бр.120/04, 54/07, 104/09 и 36/10) предвиђа неколико изузетака од права на слободан приступ информацијама од јавног значаја и ниједан од тих изузетака, укључујући злоупотребу права, није апсолутне природе, већ се захтева процена претежности интереса у складу са чланом 8. овог закона. У складу са чланом 16.став10. овог закона, легитимно је право првостепеног органа да донесе решење о одбијању захтева за приступ инфромацијама са образложењем такве одлуке и поуком о правном леку, када утврди да за то постоје законски услови. У вези са злоупотребом права,Повереник указује на следеће:
Институт злоупотребе права из члана 13. Закона се тумачи веома рестриктивно.Злоупотреби права се односи на ситуације када је захтев неопредељен и очигледно неразуман па би поступање по захтеву представљало недопуштено велико оптерећење органа, несразмерно интересу јавности да зна, при чему орган власти поводом захтева улаже додатне напоре да тражиоцу удовољи захтеву у мери и на начин који не би реметио нормалан процес рада органа или у ситуацији када се захтев понавља за већ добијеним или доступним информацијама, што је у случају жалбе, односно управног спора, орган дужан и да докаже.
Сам обим тражених информација није довољан разлог да се тражење информација квалификује злоупотребом, а нарочито када документи постоје у електорнском облику и када се ради о информацијама које се односе на исплате буџетског новца и располагање јавним средствима. Учесталост обраћања,такође, сама по себи не представља злоупотребу права, осим уколико су захтеви очигледно неразумни, превише неодређени или налажу несразмерно велике напоре за проналажење тражених инфромација или обухватају превише широку област или се понављају истоветни захтеви којима се ремети нормалан рада органа.
Овакав став проистиче и из међународних докумената и прихваћених стандарада у области слободног приступа инфромацијама, односно службеним документима, а и самог концепта српског закона о приступу информацијама по коме је право на слободан приступ информацијама од јавног значаја правило, а ограничење изузетак, при чему је терет доказивања на органу власти који поступа по захтеву.
Повереник такође указује да велики број захтева за приступ информацијама једном органу јавне власти генерално указује на потребу активније улоге органа да што више инфромација из свог рада објављује на својој интернет презентацији и без појединачних захтева.
Број: 011-00-00264/2014-02 од 17.3.2014.
