Повреда приватности

Поднеском VIII Су бр. 47/12-12 од 21.3.2014. суд је затражио од Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности да заузме став у погледу обима заштите података о личности у документима који се достављају сходно Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја, посебно у пресудама суда, а ради јединственог поступања и немогућности примене двоструких стандарда, с обзиром, како се наводи, да то није дефинисано законом.

У вези са тим, Повереник је обавестио суд о следећем:

Одлука о томе које информације из одређеног документа и у ком обиму се могу учинити доступним јавности у својству информације од јавног значаја је појединачна, у односу на конкретан случај и околности. То се односи и на информације из судских пресуда, укључујући податке о личности.

Будући да су информације о именима учесника судског поступка која су физичка лица истовремено подаци о личности, стављање на увид јавности таквих информација представља радњу обраде података о личности, која, према Закону о заштити података о личности (" Сл. гласник РС" бр.97/08 и 104/09-др.закон, 68/12- Одлука УС, и 107/12) мора да буде законита. Законитост обраде подразумева да је основ за обраду података о личности прописан у закону или да је лице дало пристанак за обраду.

Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Сл. гласник РС" 120/04, 54/07, 104/09 и 36/10) - даље ЗСПИЈЗ , је један од законских основа за обраду података о личности и у члану 14. ст.1. тач.1-3. прописује изузетке од права на приватност, а тиме и права на заштиту података о личности као елемента права на приватност.

Полазећи од наведеног, одлука суда о томе да ли имена учесника судског поступка треба учинити доступним јавности као информацију од јавног значаја, треба да буде заснована на тесту јавног интереса из члана 8. ЗСПИЈЗ, тј. на вагању интереса између права јавности да зна и заштите права на приватност или другог легитимног права и интереса из члана 9. ЗСПИЈЗ.

Најпре, када је реч о именима службених лица која учествују у поступку и чија имена су садржана у пресудама, начелан став Повереника јесте да та лица уживају мањи степен заштите приватности у односу на тзв. обичне грађане и да њихова имена треба да буду доступна јавности, будући да се ради о информацијама које су у вези са вршењем јавних функција, односно јавног посла, а не у вези са приватним животом. Основ објављивања ових информација проистиче из 14.ст.1.тачка2. ЗСПИЈЗ . Овде се мисли на имена службених лица, односно лица која врше јавну функцију, као нпр. судија, тужилаца, адвоката, вештака, судских тумача.

Када су у питању имена окривљених, приликом спровођења теста јавног интереса, у прилог објављивања тих информација могу бити релевантне чињенице да је окривљени својим понашањем допринео објављивању информације или да је та информација већ доспела у јавност или да се ради о личности од интереса за јавност или да се ради о кривичном делу/има за које се гони по службеној дужности, односно о делима чије извршење изазива велику друштвену опасност или се угрожава јавни интерес и друге чињенице које се могу подвести под изузетке из тачке 2. и 3. члана 14. ЗСПИЈЗ. При свему томе, правоснажно осуђујућа кривична пресуда је разлог више да имена окривљених буду доступна јавности.

Када су у питању имена осталих учесника у поступку, пре свега сведока, одлука суда о томе да ли те податке треба учинити доступним такође подразумева конкретну процену, као нпр. да ли само објављивање имена и презимена може идентификовати особу, а затим о којој врсти судског поступка је реч, да ли се евентуално ради о малолетном лицу или другим „рањивим" категоријама лица, да ли је поступак правоснажно окончан, постоји ли евентуална могућност утицаја на исказе других лица која нису саслушана и сл.

Оно што је суду такође познато јесте и да основ за објављивање имена окривљених може бити и други законски основ, као нпр. на основу изречене мере јавног објављивања пресуде.

Код чињења доступном јавности информација из пресуде, такође се мора водити рачуна о примени основних начела за обраду података о личности прописаних чл. 8. Закона о заштити података о личности, укључујући начело пропорционалности. Из тога проистиче чињеница да уз објављивање имена и презимена особе, не треба објављивати и друге личне податке за које не постоји правни основ или чије објављивање би представљало прекомерну обраду (адресни подаци, ЈМБГ и сл.).

У случају да не постоји интерес јавности да се имена учесника у поступку објављују, као нпр. имена странака у парничном поступку, то подразумева обавезу суда да, пре него што исту учини доступном као информацију од јавног значаја, заштити њихова имена, односно деперсонализује пресуду, при чему је неопходно штитити и оне податке о личности на основу којих би било могуће идентификовати о којој особи је реч.

Због свега напред наведеног, са становишта ЗСПИЈЗ не постоји генерални одговор на питање који се подаци штите у судским пресудама приликом поступања по захтеву за слободан приступ информацијама од јавног значаја, већ то мора бити ствар процене суда за сваку конкретну ситуацију.

С тим у вези треба имати у виду да и у ситуацији када суд установи своја правила о анонимизацији података, то не сме да прејудицира односно да утиче на одлуку суда када поступа по конкретном захтеву за приступ информацијама. У вези са анонимизацијом документа може се видети Правилник Повереника, о анонимизацији података, објављен на адреси : http://www.poverenik.rs/sr/o-nama/akti-o-radu-sluzbe/aktuelni-akti/1706-pravilnik-o-anonimizaciji-podataka-o-licnosti.html

Повереник у вези са објављивањем пресуда није имао нити је могао имати другачији став, а нарочито што је, након доношења Закона о заштити података о личности, Повереник надлежан и за заштиту права поводом обраде података о личности. Његова јавна иступања о прекомерној обради података о личности односила су се на ситуације објављивања фотографија о хапшењу и других личних података одређених особа, на потребу заштите права малолетних жртава кривичних дела о којима је у средствима информисања изношено више података него што је о потребно и дозвољено и друге ситуације које се не могу поредити са предметним случајем доступности пресуде за кривична дела за ратне злочине.

Број: 011-00-00320/2014-02 од 31.3.2014.

Из Историјског музеја Србије је од Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности затражено мишљење да ли Управни одбор (УО) Музеја, у вези са јавним конкурсом за избор директора Музеја, може да донесе одлуку да се докази кандидата о испуњености услова конкурса могу скенирати и поставити на званичној интернет страници Музеја, објавити на огласној табли и доставити члановима УО и НО.

У захтеву се наглашава да се ради о комплетној конкурсној документацији, укључујући ону која садржи личне податке из личне карте, дипломе, уверења о држављанству, о не/осуђиваности и сл. те да би њихово објављивање уследило по добијању позитивног мишљења Повереника.

У одговору Повереника се наводи следеће:

Са становишта надлежности утврђених Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Законом о заштити података о личности, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности нема овлашћење да органу јавне власти даје одобрење за објављивање одређених докумената који садрже и податке о личности, па стога ни да утиче на доношење одлука Управног одбора Музеја.

Ипак, ценећи настојање Музеја као и ресорног министарства да се поступак избора директора установа културе учине транспарентним у оквирима законских решења, Повереник сматра потребним да укаже на начелне ставове који проистичу из напред наведених закона, а које је Музеј у обавези да поштује како предметно објављивање информација односно документације не би било на штету ни једног ни другог права установљеног овим законима.

Са становишта Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Сл. гласник РС" бр. 120/04, 54/07, 104/09 и 36/10), неспорно је да информације којима Музеј као орган јавне власти располаже у вези са спровођењем конкурса, имају карактер информација од јавног значаја, у смислу члана 2. Закона.

Имајући у виду да конкурсна документација садржи и податке о личности у смислу чл. 3. Закона о заштити података о личности ("Сл. гласник РС" бр.97/08, 104/09 -др.закон, 68/12-одлука УС, 107/2012) и да објављивање података представља радњу обраде података која подлеже примени овог овог закона, то Музеј при доношењу одлуке да ли и које информације из конкурсне документације може да објави, треба да има у виду следеће:

Будући да је реч о јавном конкурсу за функцију руководиоца органа јавне власти, неспорно је да то појачава интерес јавности да зна у погледу оних информација које су од значаја за доношење одлуке о избору кандидата, односно оних које су од значаја за само вршење функције. У том смислу, са становишта чл. 14. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, било би нпр. оправдано објављивање имена кандидата међу којима се врши избор, предлога програма рада кандидата, њихове радне биографије, односно стучне референце, дакле оних инфoрмација које доприносе учешћу јавности у доношењу одлука органа власти и њиховој оцени. Полазећи од тога да се ради о пријављеним кандидатима за носице јавне функције, извесно је да њихова очекивања у погледу заштите приватности не могу бити на оном нивоу на коме би нпр. била очекивања кандидата на конкурсу за посао „обичног" државног службеника или за посао ван органа јавне власти.

Генерално објављивање других докумената свих кандидата тј. оних докумената који садрже податке о личности, попут фотокопије личне карте, извода из књиге рођених, уверења о здравственом стању, уверења о истрази и не/осуђиваности и сл., без унапред прибављене изричите сагласности кандидата и без озбиљног повода за то, било би проблематично са становишта основаности обраде и начела прекомерности, а тиме супротно члану 8. Закона о заштити података о личности.

Таква документација, односно информације садржане у њој би могле бити учињене доступним јавности по поднетом захтеву за слободан приступ информацијама само изузетно уколико би се у конкретној ситуацији доказало да постоји изузетно јак интерес јавности да се оне објаве, када интерес права јавности да зна претеже у односу на заштиту права на приватност, односно права на заштиту података о личности као елемента права на приватност. То подразумева неку од ситуација прописану чланом 14. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, нпр. да је сам кандидат својим изјавама допринео објављивању таквих информација или да постоји озбиљна сумња у погледу исправности одлуке органа у погледу испуњености неког од предвиђених услова конкурса код одређеног кандидата и сл.

У погледу објављивања самих одлука Музеја или другог органа власти донетих поводом спровођења конкурса, тешко да би било могуће доказати одсуство оправданог интереса јавности да зна, односно постојање некаквог другог претежнијег интереса као могућег разлога ограничења овог права, код чињенице да се ради о инфoрмацијама из којих се утврђује да ли је орган поштовао процедуру и услове конкурса приликом избора директора, с тим што се и код објављивања тих докумената мора водити рачуна да се претходно заштите и учине недоступним за јавност они лични подаци који задиру у приватност и који нису важни за вршење функције, попут адресних података, јединственог матичног броја и сл.

Поступање са документацијом кандидата у процесу доношења одлуке по конкурсу нужно захтева примену мера заштите, ускладу са чл. 47. Закона о заштити података оличности.

Број: 011-00-691/2013-02 од 5.11.2013.

Јавно предузеће Републике Србије (ЈП), поводом извршења решења Повереника, затражило је додатна објашњења за поступање по налогу да учини доступним информације о износу плате и дневница за службени пут запосленог, указујући на колизију Закона о заштити података о личности и Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. ЈП се позива и на добијено Упозорење Повереника број 164-00-00059/2013-07 од 3.07.2013. у вези са обрадом података о личности.

Повереник је доставио следећи одговор ЈП:

Тачно је да право на слободан приступ информацијама од јавног значаја и право на заштиту приватности, односно право на заштиту података о личности као део права на приватност, могу често бити у колизији. У том случају, код поступања по захтеву за слободан приступ информацијама од јавног значаја, примењује се тзв. тест јавног интереса прописан чланом 8. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Сл.гласник РС" 120/04, 54/07, 104/09 и 36/10).

Код одмеравања интереса између права на слободан приступ информацијама од јавног значаја и права на приватност, када се ради о информацијама које истовремено представљају и податке о личности, примењује се члан 14. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, да би се утврдило да ли су за објављивање таквих података испуњени услови за примену изузетака од права на приватност, који су прописани тачком 1. до 3. овог члана.

Када су у питању подаци о зарадама, бонусима и накнадама запослених у органу јавне власти, начелан став Повереника је да то јесу информације које треба да буду доступне јавности, полазећи од тога да се остварују коришћењем јавних ресурса и/или исплаћују из буџета, те да у односу на све информације које се односе на располагање јавним новцем, увек постоји јак интерес јавности да зна. У конкретном случају се, осим тога, ради о подацима за запосленог на руководећем месту, што још смањује праг приватности у корист права јавности да зна.

То се ипак не може рећи за све информације садржане у обрачунским листама зарада и накнада запослених, нпр. подаци или информације као што су : број банковног рачуна, минули рад, одбици од зараде на основу алиментације, кредита, чланства у удружењу и сл., адресни подаци запосленог, ЈМБГ и сл. ,чијим објављивањем се може нарушити приватност лица о чијим подацима је реч. Објављивање ових података као информација од јавног значаја, представљало би прекомерну обраду података о личности, супротно једном од основних начела сразмерности код обраде података о личности из чл.8. Законом о заштити података о личности (" Сл. гласник РС" бр.97/08 и 104/09-др.закон, 68/12- Одлука УС, и 107/12). То проистиче и из Упозорења Повереника на које се позивате у свом акту.

Из тих разлога, у налогу из предметног решења Повереника стоји клаузула да се пре достављања тражених података у вези зарада, бонуса и накнада и др. података, претходно заштите напред наведени подаци, у складу са чл.12. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја који говори о издвајању информација.

Подсећамо вас да су решења Повереника, према чл. 28. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, обавезујућа и извршна, те да поступање по налогу из тог решења представља закониту обраду података о личности, као и то да је непоступање по решењу санкционисано као прекршај кажњив по чл. 46.ст.1.тач.14. наведеног закона а могло би се говорити чак и о елементима кривичног дела из чл.361. КЗ."

Бр. 07-00-01210/2-2013-03 од 30.7.2013.

Полазећи од одредбе члана 2. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Сл.гласник РС" 120/04, 54/07, 104/09 и 36/10), информација од јавног значаја подразумева информацију која може бити доступна било коме, а не само тражиоцу.

Према чл.14. Закона, заштита приватности јесте једно од могућих ограничења права на слободан приступ информацијама од јавног значаја, с тим што Закон, у истом члану прописује и изузетке у корист права јавности да зна( чл.14.тач.1-3). Изузеци се односе на ситуације када се лице на које се информације односе, сагласило да се информације учине доступним, затим на ситуацију када се ради о личности, појави или догађају од интереса за јавност, а нарочито ако се ради о носиоцу државне и политичке функције и ако је информација важна с обзиром на функцију коју то лице врши и најзад, на ситуацију када се информација односи на лице које је својим понашањем, нарочито у вези са приватним животом, дало повода за тражење информације.

Одлука о томе да ли по захтеву тражиоца информацију о адреси становања функционера треба учинити доступном јавности, зависи дакле од тога да ли су за објављивање тих информација испуњени услови за примену изузетака од права на приватност, прописаних чланом 14.тач.1-3. Закона.

Из наведеног проистиче да када не постоји сагласност функционера о чијим подацима је реч за објављивање података, одлука о њиховој доступности зависи од тога да ли је информација о приватној адреси функционера важна с обзиром на функцију коју функционер обавља и од тога да ли је он својим понашањем, дао повода за тражење такве информације. То се процењује у конкретној ситуацији по поднетом захтеву.

Чињеница да су информације тражиоцу потребне ради достављања суду у вези са утужењем, тј. уређивања поднеска, сама по себи није довољан разлог да се приватна адреса функционера учини опште доступном, као информација од јавног значаја. Друго је питање да ли су оправдана законска решења или пракса поступајућих судова или других органа код инсистирање на приватној, а не службеној адреси функционера, ако је утужење у вези са вршењем функције, као и то да те податке прибавља сама странка, а не суд по службеној дужности.

Одбијањем захтева да се адреса функционера учини доступном јавности, не сме се доводити у питање право тражиоца да, ради остваривања легитимног интереса, по другом основу остварујете право на податке о адреси становања одређеног лица који се воде у евиденцији надлежног органа, али не као информацију од јавног значаја, тј. опште доступну. У том смислу треба имати у виду одредбе Закона о пребивалишту и боравишту грађана (чл.20.) које прописују да се подаци о пребивалишту и боравишту грађана евидентирају у евиденцији о издатим личним картама, као и одредбе Закона о личној карти (чл.28.) којим су прописани услови давања података из евиденције личних карата, који поступак се спроводи по правилима Закона о општем управном поступку (чл.161.).

Бр.07-02649/2013-02 15.08.2013.

Општина је од Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности затражила мишљење о поступању по захтеву за приступ информацијама од јавног значаја у случају када се захтев односи на инфомације из уговора у вези са располагањем пословним простором општине будући да уговори садрже податке о закупцима, те да ли је неопходно да се претходно прибавља њихова сагласност за достављање података тражиоцима, као и то да ли се уговори морају фотокопирати обзиром да их има на десетине, односно на који начин треба поступити да би се испоштовао Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закон о заштити података о личности.

У вези с тим, Повереник је доставио одговор у коме је изнет начелан став по овом питању:

Неспорно је да информације из уговора које општина закључује са закупцима пословног простора јесу информације од јавног значаја, у мислу чл.2. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Сл.гласник РС" бр.120/04, 54/07, 104/09 и 36/10), у погледу којих постоји законска претпоставка о оправданом интересу јавности да зна, према чл.4.овог закона.  Закон доиста даје могућност органу власти да ограничи или ускрати приступ информацијама када утврди и докаже да постоји претежнији легитимни интерес из чл.9. и 14. који би приступом информација био повређен.

Будући да се конкретно ради о информацијама о располагању пословним простором општине тј. о располагању јавним ресурсима за које увек постоји јак интерес јавности да зна, укључујући и имена лица са којима органи власти закључују правне послове, тешко да би орган власти могао доказивати супротно, под видом заштите права на приватност, обзиром да су овакве ситуације, односно догађаји обухваћени изузетцима од права на приватност из чл. 14. ст.1.тач.2. Закона и да лица која послују са државом не могу имати очекивања заштите приватности у мери у којој то  очекују тзв. обични грађани.

Имајући у виду да  уговори о закупу пословног простора садрже и друге податке о личности у погледу којих јавност не треба да има интерес да зна и чија би обрада била прекомерна тј. несразмерна сврси , то је код поступања по захтеву за приступ, потребно претходно заштитити и учинити недоступним оне податке о личности из уговора чијом општом доступношћу би се могло повредити право на приватност, као нпр. подаци о адреси становања,  ЈМБГ, бр. личне карте и сл. , а у складу са  чл. 12. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, о издвајању информација. Заштиту наведених података налаже примена начела сразмерности, једног од основних начела за обраду података о личности из чл.8. Законом о заштити података о личности ("Сл. гласник РС" бр.97/08 и 104/09-др.закон, 68/12- одлука УС, 107/12), будући да стављање на увид и/или други начин чињења доступним информација тј.података о личности, представља радњу обраде података у смислу чл.3. Закона о заштити података о личности.

Имајући у виду напред наведено, тј.могућност органа да на описани начин заштити оне податке о личности чија обрада би била прекомерна и која би задирала у приватност, орган власти није у обавези да прибавља сагласност лица за обраду његових података пре достављања копије уговора о закупу тражиоцу информација.

Начин остваривања права на приступ информацијама, по закону, опредељује тражилац информације, па обавеза органа у погледу достављања копија уговора зависи од садржине захтева, тј. да ли је захтеван само увид у уговоре, копије уговора или обоје. При томе, број уговора, тј. сам обим тражених информација не сме бити разлог ускраћивања права тражиоцу, с позивом нпр. на злоупотребу права из чл.13. Закона, која одредба се мора тумачити крајње рестриктивно, тј. само  за ситуације када се препознаје очигледно неразуман задатак за орган тј. малтретирање органа.

Број : 011-00-00333/2013-03        од   15.05.2013.

Списак матураната школе са подацима о контактима јесу информације од јавног значаја у смислу чл. 2. Законa о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Сл. Гласник РС" бр.120/04, 54/07, 104/09 и 36/10), будући да су подаци настали у вези са радом школе, да школа има статус органа јавне власти, да су подаци садржани у одређеном документу/има, а постојање оправданог интереса јавности да зна се по овом закону претпоставља док орган власти не докаже супротно.

Међутим, информације о матурантима су истовремено и подаци о личности у смислу чл. 3. Законом о заштити података о личности (" Сл. гласник РС" бр.97/08 ,104/09-др.закон, 68/12-Одлука УС и 107/12) и њихова обрада, која, у смислу овог закона, подразумева и стављање на увид или чињење доступним на други начин, се може вршити или на основу законског основа или на основу сагласности лица о чијим подацима је реч.

Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, у чл. 14. прописује када се право јавности да зна може ускратити или ограничити у корист заштите права на приватност, које обухвата и право на заштиту података о личности. Исти члан прописује и изузетке од заштите права на приватност, у корист права јавности да зна. Један од изузетака јесте ситуација када постоји сагласност лица о чијим подацима је реч, затим када се ради о личности или догађају од интереса за јавност или када се ради о лицу које је својим понашањем дало повода за тражење информација. Вагање интереса између права јавности да зна и заштите приватности врши орган власти када поступа по захтеву за приступ информацијама, применом чл. 8. Закона о приступу информацијама.

На основу изнетог произилази да школа не би могла да учини доступним тражиоцу, као информацију од јавног значаја, списак матураната са подацима о њиховим адресама и телефонима, без њихове изричите сагласности, без обзира на разлоге због којих су информације потребне тражиоцу (позивање на годишњицу матуре). Када су у питању имена матураната, приступ тим информацијама у принципу није споран, осим уколико би се на основу датих имена могло идентификовати о којим је особама реч, ако се нпр. ради о малом месту у коме се школа налази, па би то представљало повреду њихове приватности.

Уколико су имена матураната објављена и јавно доступна, даље коришћење тих информација, односно података не би било спорно са аспекта слободног приступа информацијама и слободе мишљења и изражавања. Међутим, уколико би коришћење добијених података о личности превазилазило личне потребе појединца тј. ако би добијене податке користио за прављење нових збирки података о личности које би биле доступне другима, путем интернета или на други начин, онда то подлеже примени Закона о заштити података о личности.

(бр.011-00-261/2013-03 од 10.04.2013.)

Од Повереника је затражено мишљење да ли се на захтев тражиоца могу учинити доступним спискови запослених, њихова радна места и плате запослених у градској управи, имајући у виду одредбе члана 14. Закона о  слободном приступу информацијама од јавног значаја о заштити приватности.

У одговору на захтев  се, између осталог, наводи да је начелан став Повереника да подаци о томе ко је запослен или радно ангажован у органу јавне власти, на којим пословима и колико је за то плаћен  јесу  информације које треба да буду доступне јавности, будући да су у вези са вршењем јавне власти, односно њиховим деловањем у име ауторитета, а не у вези са приватним животом, као и да су за то плаћени јавним новцем. Такав став заснива се на примени изузетака од права на приватност, у складу са чл.14. ст.1.тач.2. цитираног закона.

Школа је затражила мишљење Повереника да ли треба да поступи по захтеву адвоката родитеља ученика те школе, којим се траже записници школског Тима за заштиту деце  од насиља и остале забелешке и изјаве о проблемима у школи, будући да ти документи садрже личне податке о ученицима.

У одговору се наводи да Повереник, као заштитник права на слободан приступ информацијама од јавног значаја и права на заштиту података о личности, одлучује у другостепеном поступку и у том поступку заузима став у конкретном случају по жалби, на основу релевантних чињеница и околности, што би учинио и у овом случају, уколико дође до жалбе, па је у вези са траженим изнет само начелан став :

Најпре, у вези са обавезом Школе да поступа по захтеву, Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Сл.гласник РС" бр.120/04, 54/07, 104/09 и 36/10), обавезује школу, као орган јавне власти да поступи по сваком захтеву за приступ информацијама, без обзира да ли удовољава захтеву или одбија захтев, с тим што у првом случају нема обавезу да доноси решење, већ о омогућеном приступу сачињава само службену белешку као доказ поступања( чл. 16. ст.9.), а у другом случају је у обавези да донесе решење са образложењем зашто се захтев одбија и са поуком о правном леку ( чл.16.ст.10).Обавеза поступања по захтеву постоји чак и када орган власти нема информацију, о чему је дужан да обавести тражиоца и поступи у складу са чл. 19.Закона.

Није спорно да информације садржане у записницима школских тимова и другим записима насталим у вези са радом Школе, имају карактер информација од јавног значаја у смислу чл.2. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и као такве, оне могу бити легитиман предмет захтева за слободан приступ информацијама од јавног значаја, од сваког лица, укључујући родитеље, односно њихове адвокате,  у складу са чл.5.Закона. У погледу таквих информација постоји законска претпоставка о оправданом интересу јавности да зна( чл.4. ).

Истовремено, Закон у чл. 9. и 14. прописује услове и разлоге због којих  право на слободан приступ информацијама може бити ограничено, делимично или у целости, при чему је терет доказивања на поступајућем органу, односно Школи. Школа има обавезу да у предметном случају, где и сама препознаје обавезу заштите података о личности, применом тзв. теста јавног интереса из чл. 8. Закона, „извага" претежност интереса, између права јавности да зна, на једној страни и другог могућег легитимног права или интереса (из чл. 9. и 14. Закона,)  као што је право на заштиту приватности или сигурност или друго важно добро неког лица, на другој страни.

Полазећи од тога да би приступ нпр. школским записницима извесно могао задирати у приватност ученика или њихових породица, Школа, ће ценити да ли су у конкретном случају испуњени услови за примену изузетака из тач.1-3 члана14. Закона( нпр. да се ради о појави или догађају од интереса за јавност), и ако оцени да јесу, информације ће учинити доступним тражиоцу и обрнуто. Чак и у случају да оцени да приступ документима треба дозволити, Школа је дужна да води  рачуна о заштити података о личности и у вези с тим, о примени једног од основних начела обраде о личности, о начелу сразмерности из чл.8. Законом о заштити података о личности (" Сл. гласник РС" бр.97/08 и 104/09-др.закон), и да не дозволи приступ оним подацима о личности у погледу којих јавност не треба да има интерес да зна, односно који претежу над правом јавности да зна, као што су подаци о националности, социјалном статусу, здравственом стању, адресни подаци и сл., тако што ће пре приступа, у документима заштити такве податке о личности.

Такође, са становишта примене Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја,  треба имати у виду да се не може доводити у питање право јавности да зна под видом заштите приватности, ако се има у виду да увек постоји могућност анонимизације података о личности који су у документима садржани или њихове заштите прекривањем, односно издвајања осетљивих информација, у складу са чл.12. Закона о слободном приступу информацијама, који регулише  делимичан приступ информацијама.

Код поступања по захтеву за приступ информацијама, треба такође имати у виду да из појма информације од јавног значаја проистиче обавеза органа да информације које су учињене доступним тражиоцу, морају бити доступне и било ком другом потенцијалном тражиоцу, односно опште доступне за јавност, за разлику од  захтева за остваривање права у складу са Законом о заштити података о личности, у вези са обрадом сопствених података о личности, тј. тражиоца, у ком случају се приступ дозвољава само лицу на кога се подаци односе, односно његовом законском заступнику, ако је реч о малолетном лицу.

(Из одговора тражиоцу, бр.011-00-270/2012-03 од 02.04.2012.)

Подаци о дуговањима грађана за пружене комуналне услуге могу бити  информације од јавног значаја. Међутим, ради се о категорији информација које задиру у  приватност и у том смислу подлежу одређеним  ограничењима у складу са одредбама члана 14. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

Сходно томе, из података који се саопштавају јавности треба искључити податке којима се може идентификовати грађанин, односно грађани, осим када постоји његов, односно њихов, изричит пристанак (што је објективно мало вероватно) или када је, својим понашањем, дао повода да се та информација објави (нпр. тврдио је да уредно измирује законске обавезе, да ништа не дугује том предузећу и сл.)

Поменута ограничења из члана 14. се не морају увек примењивати. На пример, када су у питању личности од интереса за јавност, нарочито носиоци државних или политичких функција и под условом да је информација важна с обзиром на функцију коју то лице врши. Разуме се, постојање релевантних околности и услова првостепени орган цени  у сваком конкретном случају.

(Из одговора Повереника тражиоцу, бр 011-00-00008/2006-03  од 8.04.2006.год.)

Удружење инвалида је захтевом за слободан приступ информацијама од јавног значаја од градске управе, затражило фотокопије спискова корисника личне инвалиднине за ратне војне и мирнодопске инвалиде, као и за кориснике породичне инвалиднине, ради сравњивања евиденције.

По жалби Удружења због непоступања органа власти, Повереник је на основу чл. 236. Закона о општем управном поступку, ценећи основаност поднетог захтева,  нашао  да захтев треба одбити из следећих разлога:

Није спорно да се захтев жалиоца поднет органу власти односи на информације настале у раду, односно у вези са радом органа власти, а да орган власти не спори да се оне налазе у његовом поседу,  те да као информације од јавног значаја, у смислу чл. 2. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја,  могу бити предмет интересовања  жалиоца, односно јавности.

Истовремено, у конкретном случају се ради о таквој врсти информација које, без сумње, садрже податке о личности у смислу чл.3. Закона о заштити података о личности („Сл.гласник РС“ бр. 97/08 и 104/09-др.закон)чијим приступом би се могло угрозити право на приватност и друга права личности, а које, према чл. 14. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја,  може бити разлог ограничења права на слободан приступ информацијама од јавног значаја.

Чланом 14. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја  предвиђено је да орган власти неће тражиоцу омогућити остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја ако би тиме повредио право на приватност, право на углед или које друго право неког лица, осим у случајевима из тачке 1), 2) и 3) наведеног члана, односно ако се ради о случају да је лице у односу на које се тражи информација на то пристало, ако се ради о личности, појави и догађају од интереса за јавност или се ради о лицу које је својим понашањем, нарочито у вези са приватним животом, дало повода за тражење информације.

Имајући у виду да је жалилац у овом случају тражио фотокопије спискова корисника личне инвалиднине за ратне војне и мирнодопске инвалиде и корисника породичне инвалиднине, ради сравњивања евиденције, Повереник налази да се, у конкретном случају, ради о таквим информацијама које имају карактер  података о личности у смислу Закона о заштити података о личности и то оних из категорије нарочито осетљивих података из чл. 16. ст.1. овог закона који се могу обрађивати искључиво на основу изричите сагласности лица на које се односе или када је то законом прописано, те да, обзиром да не постоје услови за примену цитираних изузетака из чл. 14. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, приступ овим информацијама не треба дозволити. Овакав став Повереника не би довео у питање право тражиоца на приступ информацијама које би се односиле на износе средства која се из буџета исплаћују по основу инвалиднина и сл. тј. на деперсонализоване спискове за износима исплата, што у конкретном случају, очигледно није било предмет интересовања жалиоца, већ лични подаци о корисницима, за потребе евиденције.

(из решења Повереника, број:07-00-00264/2010-03 од 10.02.2011.године)