Пореска управа је од Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности затражила мишљење у вези са објављивањем информација о дуговањима медијских кућа и њихових оснивача- физичких лица по основу јавних прихода.
Повереник је у одговору изнео само начелан став будући да став o томе да ли одређене информације треба учинити доступним јавности заузима у конкретном случају, на основу релевантних чињеница и околности, одлучујући као другостепени орган по жалби.
Повереник је у одговору нагласио да Пореска управа, као првостепени орган, приликом одлучивања по захтеву треба да има у виду да се права на слободан приступ информацијама, према чл.8. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја(ЗСПИЈЗ), могу изузетно подврћи ограничењима прописаним овим законом ако је то неопходно у демократском друштву ради заштите од озбиљне повреде претежнијег интереса заснованог на уставу или закону и да се ниједна одредба овог закона не може тумачити на начин да се ограничење права чини у мери већој од оне која је нужно потребна.
У том смислу, задатак Пореске управе је да, применом тзв.теста јавног интереса, одмери претежност интереса, уколико налази да би приступ информацијама угрозио некакав други, такође легитимни интерес из чл. 9. или 14. ЗСПИЈЗ, уз обавезу да предочи уверљиве доказе да би приступ информација реално изазвао тешке правне или друге последице по тај супротстављени интерес.
Повереник је нагласио да изузеци од права на приступ информацијама предвиђени чл. 9. и 14. овог закона, нису апсолутни изузеци чије постојање би аутоматски повлачило ускраћивање приступа информацијама, већ да се ради о релативним изузецима, што значи да се у складу са чланом 8. овог закона, процењује у сваком конкретном случају да ли су испуњени и други прописани услови за ограничење права. Када су у питању изузеци који се односе на информације заштићене ознаком поверљивости (чл.9. т. 5.) ЗСПИЈЗ, осим тог формалног услова, захтева и да постоји суштински материјални услов који се односи на реалне, а не хипотетичке штетне правне или друге последице по интересе који се поверљивошћу штите, чије постојање орган власти мора доказати као и то да ти интереси превазилазе интерес јавности да зна.
Значај информација о дуговањима привредних субјеката (правних лица или предузетника) по основу неплаћених пореза и доприноса треба разматрати са становишта јавног интереса и директних и индиректних последица по грађане и друштво у целини, за случај њиховог неплаћања.
Када су у питању информације о дуговањима физичких лица, којима се задире у приватност, њих треба ценити са аспекта испуњености услова за примену изузетака из тач.1-3 члана 14. ЗСПИЈЗ. У ситуацији када су испуњени услови да се информација учини доступном, орган власти је дужан да води рачуна о примени једног од основних начела обраде о личности, о начелу сразмерности из чл.8. Законом о заштити података о личности и да не дозволи приступ оним подацима о личности у погледу којих јавност не треба да има интерес да зна, тако што ће пре приступа, у списима предмета, заштити податке о личности као што су адресни подаци, ЈМБГ и сл., те и да се ради заштите само ових података, у складу са чл.12.ЗСПИЈЗ , не може доводити у питање остваривање права на приступ осталим информацијама.
Из одговора Повереника бр. 011-00-00769/2012-03 од 19.11.2012.
