Питање органа власти јесте да ли листинг о електронском гласању који садржи и информације како су по појединим тачкама дневног реда гласали поједини одборници Скупштине града, представља информацију од јавног значаја и да ли постоји законска обавеза Скупштине града да те информације достави на захтев новинара. У прилог одбијања захтева наводи се како се све обезбеђује јавност рада скупштине као и то да би достављање листинга гласања негативно утицало на независност одборника и њихову слободу воље.
У одговору Повереника, наводи се између осталог, следеће:
Листинг као документ са информацијама о електронском гласању у Скупштини града представља информацију од јавног значаја у смислу чл.2. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Сл.гласник РС" бр.120/04, 54/07, 104/09 и 36/10), у погледу које, према чл.4. Закона, постоји законска претпоставка о постојању оправданог интереса јавности да зна, све док орган власти који поступа по захтеву, не докаже супротно. Из тога проистиче да Закон дозвољава органу власти да доказује да у конкретној ситуацији постоји неки други такође легитиман интерес који се супротставља интересу јавности да зна и да је тај интерес претежнији, уз обaвeзу да донесе решење о одбијању захтева са разлозима такве одлуке.
Имајући у виду разлоге могућег ограничења права на слободан приступ информацијама прописане чланом 9., 13. и 14. Закона, чије постојање не доводи аутоматски до ограничења права без претходног вагања супротстављених интереса у складу са чланом 8. Закона, Повереник је мишљења да би било веома тешко доказати да би остваривањем приступа информацијама из листинга гласања на седницама скупштине града био повређен неки од интереса који се штите наведеним ограничењима (национална безбедност, економски интереси, судска истрага, живот, здравље, сигурност, приватност и др.).
Имајући у виду да се ради о носиоцима јавних функција, аргументи о могућем утицају на независност одборника и њихову слободу воље, не могу бити разлог могућег ограничења права с позивом на угрожавање приватности и других права личности, у смислу чл. 14. Закона, обзиром да у конкретној ситуацији има места примени изузетака прописаних у тачки 2. овог члана (ако се ради о личности, појави или догађају од интереса за јавност, а нарочито ако се ради о носиоцу државне и политичке функције и ако је информација важна с обзиром на функцију коју то лице врши). Стога чињеница да би одборник, због начина гласања, могао бити прозиван, не може бити разлог ускраћивања информације о томе како је гласао, јер вршење било које јавне функције, односно обављање било ког јавног посла, подразумева и одређену одговорност која проистиче из деловања у име органа кога представља, чиме је и праг приватности значајно нижи у односу на „обичне" грађане.
У прилог таквог става да листинзи о гласању одборника на седницама скупштина града треба да буду доступни јавности, јесу чињенице да се ради о информацијама које су у вези са вршењем јавних односно политичких функција, да су седнице скупштине општине, односно града, по Закону о локалној самоуправи јавне, осим изузетних ситуација, да је неспоран интерес грађана да знају какве ставове њихови изабрани представници заузимају при одлучивању о питањима која су од њихове животне важности.
Чињенице које орган износи као аргумент против достављања листинга гласања новинарима, да је обезбеђена јавност седница на други начин, такође нису Законом предвиђене као разлог могућег ограничења права на приступ информацијама. Примени члана 10. Закона по коме орган власти не мора тражиоцу омогућити остваривање права на приступ информацијама ако су оне већ објављене и доступне у земљи или на интернету, би било могуће само у случају да су информације из листинга гласања, и у време њиховог тражења, лако доступне тражиоцу, односно да се налазе на интернету.
Бр. 011-00-00540/2013-02 од 13.08.2013.
