POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

logo novi


POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI



logo novi

POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

Čitaj mi

26.11.2008Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, obratio se veći broj zaposlenih u organima pravosuđa tražeći njegov stav i mišljenje povodom toga da se od njih, u vezi sa predstojećim smanjenjem broja zaposlenih, na zahtev Visokog saveta pravosuđa i Državnog veća tužilaca traži da popune Upitnik koji sadrži veliki broj podataka o ličnosti od kojih dobar deo spada u kategoriju naročito osetljivih podataka.

S tim u vezi, Poverenik Rodoljub Šabić će uputiti pisma Visokom savetu pravosuđa, Državnom veću tužilaca i Ministarstvu pravde ukazujući da se u konkretnom slučaju radi o obradi podataka o ličnosti koja, sa više aspekata, nije u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

 

Povodom istog, Poverenik Rodoljub Šabić je izjavio sledeće:

 

Ne dovodeći u pitanje značaj racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru uključujući, razume se, i pravosuđe, smatram svojom obavezom da ukažem na to da za obradu podataka o ličnosti ovakvog obima i intenziteta ne postoji ni praktična potreba ni valjan pravni osnov.

Imajući u vidu ustavna i zakonska rešenja, bilo koja obrada podataka o ličnosti dopuštena je samo ili na osnovu saglasnosti lica o kome se radi ili na osnovu izričito zakonom utvrđenog osnova, a u konkretnom slučaju ne postoji ni jedno ni drugo. Ni pozivanje da traženi podaci, po odredbama Opšteg kolektivnog ugovora predstavljaju kriterijume u postupku utvrđivanja viška broja zaposlenih, očigledno ne može biti opravdanje. Opšti kolektivni ugovor nije zakon. Uz to, čak i kad bi ostavili po strani pitanje valjanosti formalnog osnova, kolektivni ugovor kao prvi i osnovni kriterijum pri utvrđivanju zaposlenih za čijim radom prestaje potreba predviđa ocenu rezultata rada. Tek ako zaposleni imaju iste rezultate rada primenjuje se kao dopunski kriterijum imovinsko stanje. A tek ako imaju i iste rezultate rada i isto imovno stanje primenjuju se i drugi dopunski kriterijumi koji zahtevaju i obradu i naročito osetljivih podataka, kakvi su na primer podaci o zdravstvenom stanju, trudnoći, invaliditetu ili deci zaostaloj u razvoju i sl.

Prikupljanje ovakvih podataka od svih zaposlenih je nepotrebno i suprotno elementarnim principima obrade podataka o ličnosti - srazmernosti i svrsishodnosti i stoga nije u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti."

Zbirni mesečni statistički podaci

na dan 31.10.2024.

U PROCEDURI: 16.095

OBRAĐENO: 165.773

Opširnije...