S tim u vezi, Poverenik Rodoljub Šabić će uputiti pisma Visokom savetu pravosuđa, Državnom veću tužilaca i Ministarstvu pravde ukazujući da se u konkretnom slučaju radi o obradi podataka o ličnosti koja, sa više aspekata, nije u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Povodom istog, Poverenik Rodoljub Šabić je izjavio sledeće:
„Ne dovodeći u pitanje značaj racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru uključujući, razume se, i pravosuđe, smatram svojom obavezom da ukažem na to da za obradu podataka o ličnosti ovakvog obima i intenziteta ne postoji ni praktična potreba ni valjan pravni osnov.
Imajući u vidu ustavna i zakonska rešenja, bilo koja obrada podataka o ličnosti dopuštena je samo ili na osnovu saglasnosti lica o kome se radi ili na osnovu izričito zakonom utvrđenog osnova, a u konkretnom slučaju ne postoji ni jedno ni drugo. Ni pozivanje da traženi podaci, po odredbama Opšteg kolektivnog ugovora predstavljaju kriterijume u postupku utvrđivanja viška broja zaposlenih, očigledno ne može biti opravdanje. Opšti kolektivni ugovor nije zakon. Uz to, čak i kad bi ostavili po strani pitanje valjanosti formalnog osnova, kolektivni ugovor kao prvi i osnovni kriterijum pri utvrđivanju zaposlenih za čijim radom prestaje potreba predviđa ocenu rezultata rada. Tek ako zaposleni imaju iste rezultate rada primenjuje se kao dopunski kriterijum imovinsko stanje. A tek ako imaju i iste rezultate rada i isto imovno stanje primenjuju se i drugi dopunski kriterijumi koji zahtevaju i obradu i naročito osetljivih podataka, kakvi su na primer podaci o zdravstvenom stanju, trudnoći, invaliditetu ili deci zaostaloj u razvoju i sl.
Prikupljanje ovakvih podataka od svih zaposlenih je nepotrebno i suprotno elementarnim principima obrade podataka o ličnosti - srazmernosti i svrsishodnosti i stoga nije u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti."