Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti dostavio je Narodnoj skupštini Republike Srbije Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti 2010. godini. Taj redovni izveštaj, koji Poverenik podnosi za svaku godine u roku od tri meseca po njenom okončanju, istaknut je i na veb prezentaciji Poverenika http://www.poverenik.org.rs/index.php/yu/doc/izvestaji.html Isti izveštaj je, u skladu sa zakonom, dostavljen Predsedniku Republike, Zaštitniku građana i Vladi Republike Srbije.
Naglašavajući da je nastavljen kontinuitet sve intenzivnijeg obraćanja građana Povereniku radi zaštite njihovih prava, te da je u 2010. procesuirano više od 3.000 novih predmeta, a samo u oblasti pristupa informacijama 2898, što je za 55% više nego u prethodnoj godini,odnosno sedam i po puta više nego u 2005., Poverenik Rodoljub Šabić je naglasio:
„Republika Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj faktički sve do pred kraj 2008. godine i nije postojao zakon koji je na sistemski način uređivao zaštitu podataka o ličnosti.
Ta docnja je od direktnog uticaja na bitno različite ocene i stanja u dve oblasti iz nadležnosti Poverenika. S jedne strane, bez obzira na brojne probleme na koje i izveštaj ukazuje, u oblasti slobode pristupa informacijama već nekoliko godina imamo kontinuiran progresivan proces. Imajući u vidu sve relevantne okolnosti, taj pozitivan proces je po svemu sudeći inverzibilan, potrebno je samo unapređivati ga i održavati njegov kontinuitet.
U tom kontekstu, je od posebnog značaja da se napori usmere na afirmaciju modernih shvatanja suštine prava na slobodan pristup informacijama. To pravo, posmatrano sa stanovišta organa vlasti, pored pasivne neminovno mora imati i aktivnu komponentu. Nije dovoljno samo to da se organi vlasti na korektan način odnose prema zahtevima za slobodan pristup informacijama, potrebno je da organi vlasti što više informacija o svom radu objavljuju na proaktivnoj osnovi, i bez posebnih zahteva. Savremena tehnička sredstva i metodi elektronske komunikacije bitno olakšavaju realizaciju te ideje. Dobro je što i na tom planu, iako uz brojne probleme, iima određenih rezultata.
S druge strane, u oblasti zaštite podataka o ličnosti nalazimo se gotovo na samom početku. Negativni efekti već pomenute docnje dodatno su potencirani činjenicom da je Poverenik, koji je i inače radio sa veoma malim, potpuno neadekvatnim brojem saradnika, usled neshvatljivog propusta Ministarstva finansija, bio lišen mogućnosti da u toku prve godine primene zakona angažuje nove saradnike za rad u oblasti zaštite podataka o ličnosti. Istovremeno, Vlada i drugi državni organi nisu izvršavali zadatke koje je za njih utvrdio Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.
Odnos društva i države prema privatnosti, posebno prema zaštiti podataka o ličnosti mora se korenito menjati. Zato je značajno da, bez obzira na sve, u 2010. godini imamo i prve ozbiljnije rezultate u ovoj oblasti.“
