Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti razgovarao je danas sa Stivenom Konom izvršnim direktorom Nacionalnog centra za uzbunjivače (whistle blowers-e) iz Vašingtona. Ocenjujući razgovor kao vrlo interesantan i koristan Poverenik Rodoljub Šabić  je izjavio i sledeće:

„Drago mi je da sam bio u prilici da o iskustvima SAD, zemlje koja vrlo dugo gradi kvalitetan sistem zaštite uzbunjivača, razgovaram sa čovekom koji je jedan od vodećih eksperata u ovoj oblasti. Razgovarali smo o brojnim pitanjima od značaja za  borbu protiv korupcije a najviše, razume se, o zaštiti uzbunjivača.

Pitanje zaštite insajdera u svetu češće zvanih whistle blowers („zviždači u pištaljku") ili kako se kod nas sve češće kaže – uzbunjivača, je zaista veoma akutelno pitanje. Svetski čuvene revizorske kuće poput npr. PricewaterhouseCoopers na osnovu rezultata istraživanja sprovedenih u velikom broju zemalja sveta i hiljadama institucija i kompanija, tvrde da u preko 40% slučajevi korupcije i prevare bivaju razotkriveni zahvaljujući uzbunjivačima. Stoga je u savremenom svetu teško zamisliva delotvorna koncepcija borbe protiv korupcije ako, uz ostalo, ne podrazumeva bitan doprinos koji otkrivanju slučajeva korupcije i zloupotreba daju uzbunjivači.

Naravno, država koja od uzbunjivača očekuje ovakav doprinos mora imati i zakone koji će ih štititi od zlostavljanja, posebno od različitih oblika „odgovornosti". Mnoge države odavno imaju takve zakone. U SAD npr. prvi je donet još pre 200 godina, a kasnije još 50-tak. Mi, nažalost, još nemamo ni jedan, bar ne ozbiljan. A imamo brojne primere ljudi koji su „progovorili" i otkrili korupciju, a nakon toga bili izloženi različitim, najčešće veoma neprijatnim oblicima „revanša" zbog „odavanja tajne". Godinama, od kad sam Poverenik za informacije, zalažem se za njihovu zakonsku zaštitu. Nažalost, iako u tome nisam bio usamljen, za sad, bez efekta.

Krajnje je vreme da konačno počnemo ozbiljno graditi pravne mehanizme zaštite insajdera. Ne treba se zavaravati da se ta zaštita može obezbediti “kozmetičkim” sredstvima – praznim, verbalnim proklamacijama. To takođe nije zadatak koji se može izvršiti lako, palijativnim sredstvima, zaključcima i podzakonskim aktima. To je složen zadatak koji podrazumeva ozbiljne intervencije u zakonima u krivičnoj, radnopravnoj, medijskoj, administrativnoj oblasti. To da konačno promenimo odnos prema pitanju zaštite uzbunjivača je veoma važno. I to višestruko važno -  i zbog preporuka GREKO-a , ili EU, zbog pravde i pravičnosti, a najviše zbog očigledno najkonkretnijeg razloga - prisustva korupcije u obimu koji je krajnje zabrinjavajući i koji zahteva njeno suzbijanje svim sredstvima.”