Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je danas u pismu upućenom ministarki pravde podržao inicijativu za izmene Zakona o prekršajima koju je Transparentnost Srbija uputila Ministarstvu pravde. Ocenjujući da inicijativa predstavlja vredan pokušaj doprinosa borbi protiv korupcije, i da bi ministarstvo tebalo da je prihvati i realizuje što pre. Poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:
„Veoma značajan deo problema u vezi sa sprovođenjem antikorupcijskih zakona kao što su Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakon o javnim nabavkama, Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije, je posledica toga da se kaznene odredbe ovih zakona primenjuju veoma slabo i retko, odnosno da se uopšte ne primenjuju čak i u slučajevima drastičnog kršenja zakona.
Jedan od glavnih razloga takvog stanja je veoma brzo nastupanje zastarelosti.
Zakon o prekršajima koji je opšti zakon za ovu materiju predviđa da se prekršajni postupak ne može pokrenuti ako protekne jedna godina od dana kada je učinjen. Zakon je doduše pobrojao nekoliko oblasti u kojima se može, posebnim zakonom (carinskim, deviznim, spoljnotrgovinskim i sl.) propisati i duži rok zastarelosti, do pet godina. Neobjašnjivo je da mogućnost da se propišu duži rokovi zakon nije predvideo za povrede antikorupcijskih propisa pa za njih važi opšti, izuzetno kratak rok zastarelosti od godinu dana.
Štetne posledice ovog su višestruke.
Obezvređuju se napori nezavisnih državnih organa na sprovođenju antikorupcijskih propisa. Npr. u periodu od 2005. do 2009. godine, u kome je nadležnost za pokretanje prekršajnih postupaka imalo Ministarstvo kulture i informisanja služba Poverenika je dostavila ministarstvu 1751 predmet sa elementima prekršaja zakona. Radilo se o najočiglednijim prekršajima, stvarni broj prekršaja je višestruko veći. A ministarstvo je pokrenulo samo 128 postupaka pred prekršajnim organima, u 26 slučajeva izrečena je novčana kazna a u 14 slučajeva samo opomena, svi ostali su zastareli. Katastrofalan „sistem odgovornosti“ je od 2010. godine od kada je za pokretanje prekršajnih postupaka nadležno Ministarstvo za državnu upravu, bar neznatno promenjen na bolje ali je broj procesuiranih prekršaja i dalje neuporedivo manji od broja stvarno počinjenih, a ogromna većina njih zastareva.
Prekršioci zakona sa velikom izvesnošću mogu računati na to da će ostati nekažnjeni što je, indirektno ali sasvim sigurno, podsticaj na dalje kršenje zakona.
Produbljuje se i inače poljuljano poverenje javnosti u stvarnu spremnost države da sankcioniše kršenje antikorupcijskih propisa. To destimuliše ukupne napore u borbi protiv korupcije, i mora se menjati bez odlaganja. Zato je potrebno da ova inicijativa bude prihvaćena i realizovana.“
