Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti apelovao je danas na Vladu Srbije da iz skupštinske procedure povuče Predlog zakona o detektivskoj delatnosti.
Poverenik podseća da je još u toku 2010. ukazivao na ozbiljne nedostatke rešenja koja su bila sadržana u tadašnjem Nacrtu zakona, ali da primedbe Poverenika očigledno nisu uzete u obzir. Sada je, i ne tražeći mišljenje Poverenika 30.12.2011. Vlada utvrdila nov, u osnovi vrlo sličan Predlog zakona. Poverenik ocenjuje da ovaj Predlog sadrži i očigledno neustavne odredbe, i da je u nizu svojih odredbi kontraverzan, kontradiktoran i nejasan. Po oceni Poverenika usvajanje Predloga bi moglo širom otvoriti vrata mogućim povredama privatnosti i zloupotrebama podataka o ličnosti.
S tim u vezi Poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:
„Ustav Srbije u članu 42. izričito utvrđuje da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakonom. A Predlog zakona o detektivskoj delatnosti, direktno suprotan ovoj ustavnoj odredbi, predviđa da, kad su u pitanju zbirke podataka o ličnosti koje vode detektivske agencije ili preduzetnici „bližu sadržinu tih podataka i način vođenja tih evidencija propisuje ministar“.
Predlogom zakona se utvrđuje da organi uprave i pravna lica koja na osnovu javnih ovlašćenja vode evidencije, i što je posebno neshvatljivo, „drugi rukovaoci“, dakle praktično svi koji imaju bilo kakve zbirke podataka o ličnosti, imaju obavezu da daju detektivima lične podatke građana, pri čemu je kao pravni osnov predviđen ugovor koji detektiv ima sa svojim klijentom, odnosno njegovo ovlašćenje. Tako se direktno dezavuiše jedan od osnovnih principa Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, po kome je obrada podataka o ličnosti dopuštena samo kad je izričito predviđena zakonom ili kad za to postoji izričit pristanak lica o čijim podacima se radi.
Predlog zakona potpuno fluidnim formulacijama utvrđuje krug lica čije podatke detektivi mogu obrađivati, kao npr. „nestala lica ili lica koja se kriju“ ili „lica koja su korisniku usluge prouzrokovala štetu“, ili lica koja „anonimno postupaju prema korisniku usluge narušavajući mu privatnost“. Istovremeno, Predlog ne utvrđuje kako se te činjenice dokazuju, što omogućava tumačenje po kome je za njihovo „postojanje“ dovoljna i prosta tvrdnja naručioca posla te da se shodno tome po ovom „osnovu“ može pristupati podacima o ličnosti praktično neograničenog kruga građana.“
