FAKTIČKO STANjE U OBLASTI ZAŠTITE PRIVATNOSTI U ZNAČAJNOM RASKORAKU SA USTAVNIM GARANCIJAMA - 14 MERA
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić i Zaštitnik građana Saša Janković održali su danas u Beogradu u Мedija centru konferenciju za medije sa temom „Nadzor nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kod operatora telefonije u Srbiji - Ustavne garancije tajnosti sredstava komuniciranja".
Nakon što su prezentirali dosadašnje rezultate akcije nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u praksi operatora telefonije u Srbiji i mere koje su u cilju zaštite ustavnih garancija prava građana preduzimali, uključujući i pokretanje odgovarajućih postupaka pred Ustavnim sudom. Poverenik i Zaštitinik su ocenili da praktična situacija u vezi sa zaštitom privatnosti značajno, u velikoj meri odstupa od standarda utvrđenih Ustavom Republike Srbije i relevantnim međunarodnim dokumentima.
Polazeći od navedenog Poverenik i Zaštitnik su pripremili Predlog preporuka za unapređenje stanja u ovoj oblasti, koji će, čim budu konstituisani biti dostavljeni Skupštini i Vladi:
- Vlada bi trebalo da pravi nacrte i predlaže, a Skupština da usvaja, samo takve zakone koji poštuju ustavne garancije koje se tiču privatnosti komunikacija i drugih ljudskih prava. Mišljenje državnih organa uspostavljenih da štite prava građana Narodna skupština ne bi trebala da ignoriše.
- Hitno izmeniti relevantne zakone kako bi se odredilo koji konkretni sudovi imaju nadležnost da odlučuju o zahtevima policije i Vojnobezbednosne agencije da pristupe podacima o komunikacijama građana (po postojećim propisima nadležnost suda poznata je samo za Bezbednosno-informativnu agenciju - BIA).
- Primeniti efikasne organizacione mere i IT rešenja koje ubrzavaju prethodnu sudsku kontrolu i odlučivanje o zahtevima za pristup komunikacijama i podacima o komunikacijama.
- Ujediniti postojeće paralelne tehničke mogućnosti različitih agencija i Policije u jednu, nacionalnu agenciju koja, kao provajder, pruža tehničke usluge neophodne za presretanje komunikacija i drugih signala svim autorizovanim korisnicima.
- Ujediniti procedure prema pružaocima elektronskih komunikacija i njihove obaveze.
- Obezbediti neizbrisivo beleženje pristupa telekomunikacijama, uz sve podatke koji su potrebni da bi se mogla izvršiti naknadna kontrola zakonitosti i pravilnosti pristupa.
- Pravno urediti rad privatnog sektora bezbednosti i obezbediti efikasan nadzor nad njim.
- Omogućiti jaku, pravnu i faktičku zaštitu uzbunjivača (posebno u sektoru bezbednosti, ali i uopšte) i poveriti zaštitu Zaštitniku građana.
- Kriminalizovati ometanje istrage koju vode nezavisni kontrolni državni organi (Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencija za borbu protiv korupcije, Državna revizorska institucija, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti). Bilo koje uznemiravanje, pretnja ili drugi pokušaj da se utiče na pritužioca ili svedoka koji sarađuje sa kontrolnim organima treba da bude krivično delo.
- Obavezati unutrašnje nadzorne mehanizme da o svojim nalazima od značaja za poštovanje ljudskih prava obaveštavaju Zaštitnika građana i nadležne skupštinske odbore, posebno u slučajevima kada se o njih oglušilo rukovodstvo organa u kojima su obrazovani i u slučajevima koji govore o ozbiljnim navodnim ili potvrđenim kršenjima ljudskih prava.
- Preispitati rezultate sprovođenja Zakona o tajnosti podataka (uključujući usvajanje neophodnih poduzakonskih akata, deklasifikaciju starih dokumenata, sprovođenje istraga, izdavanje bezbednosnih sertifikata...) i preduzeti ozbiljne izmene tog zakona ili donošenje novog.
- Jačati kapacitet nadzornih institucija da rukuju sa poverljivim podacima i čuvaju ih.
- Usvojiti novi Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji kako bi se, između ostalog, obezbedila predvidljivost u upotrebi posebnih mera.
- Razmotriti policijska ovlašćenja obaveštajno/bezbednosnih službi, odnosno njihovo učešće u krivičnim postupcima.
