POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

logo novi


POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI



logo novi

POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

Čitaj mi

03.12.2008.Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenio je da bi izmene Poslovnika Vlade Republike Srbije morale podrazumevati znatno više intervenicija nego što to već utvrđeni Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Vlade sadrži.

Poverenik smatra neophodnim da se iz važećeg Poslovnika eliminišu odredbe kojima se na pravno sasvim neadekvatan način uređuju pitanja tajnosti. Poverenik takođe ocenjuje da je potrebno učiniti preciznijim odredbe kojima  se uređuje pravo javnosti da učestvuje u zakonodavnom procesu, odnosno u javnim raspravama o predlozima zakona odnosno aktima koje Vlada donosi.

Naglasivši da bi minimum minimuma moralo biti otklanjanje odredbi člana 43. i 96. važećeg Poslovnika, Poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:

„Neshvatljivo je da i više od tri godine od usvajanja Zakona o tajnosti podataka Poslovnik Vlade sadrži  termine „vojna" i „službena" tajna koje ovaj Zakon više uopšte ne predviđa.

Dalje zadržavanje ovih termina u Poslovniku Vlade dodatno doprinosi već prisutnom neredu u oblasti tajnosti podataka. Već sam nekoliko puta upozoravao da Zakon o tajnosti podataka „egzistira" više kao fikcija nego kao realan i relevantan element pravnog poretka i sistema. Zakon o tajnosti podataka predvideo je jedinstvenu, manje više klasičnu nomenklaturu klasifikovanih podataka – interno, poverljivo, strogo poverljivo, državna tajna. Budući da je tako „uređen jedinstven sistem određivanja i zaštite tajnih podataka" to su „vojna" i „službena" tajna kao relikti stare „bezbednosne kulture", eliminisane, čak i kao termini. Indikativno i zabrinjavajuće je da ih Vlada ne samo zadržava u Poslovniku nego koristi u daljoj legislativnoj praksi i to prilično intenzivno. Prilično je brojna grupa zakona koji su usvajani ili menjani i dopunjavani nakon stupanja na snagu Zakona o tajnosti podataka, a u kojima egzistiraju pojmovi, odnosno oblici klasifikacije koje on ne poznaje. Sa, razume se, neminovnim rizicima i negativnim posledicama po pravo javnosti, opštu pravnu sigurnost pa i bezbednost države.

U vezi sa članom 96. Poslovnika postoji isti problem ali i još jedan dodatni. Ovom poslovničkom odredbom predviđeno je da je praktično svaka reč izgovorena na sednici Vlade tajna. Smatram očiglednim da ovakvo rešenje mnogo više asocira na neka davna prošla vremena nego na savremene demokratske standarde o odnosima vlasti i javnosti. Možda je suvišno ali ću podsetiti da u mnogim zemljama danas na sednicama vlade prisustvuju akreditovani novinari a da su javnosti onlajn, elektronskim putem dostupni dnevni redovi, materijali sa sednica pa čak i fonogrami osim naravno u izuzetnim slučajevima kada je javnost isključena.

Mislim da je, kako sa stanovišta prava i interesa javnosti, tako i sa stanovišta ugleda same Vlade, potrebno bez odlaganja postojeća rigidna rešenja zameniti adekvatnijim, što sam u posebnom pismu i predložio Vladi."

 

Zbirni mesečni statistički podaci

na dan 31.10.2024.

U PROCEDURI: 16.095

OBRAĐENO: 165.773

Opširnije...