Na zahtev agencije Beta da prokomentariše moguće usvajanje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, sa eventualno neizmenjenom odredbom čl. 45. st. 2. Predloga zakona, koju je Poverenik za informacije kritikovao a čije je brisanje tražio Zaštitnik građana odgovarajućim amandmanom, Poverenik Rodoljub Šabić je dao izjavu sledeće sadržine:
„Kategorički tvrdim, i za to zalažem sav svoj stručni i profesionalni dignitet, da rešenje kao što je ono koje je predviđeno u članu 45. stav 2. Predloga zakona, kojim se potpuno relativizuju ovlašćenja organa nadležnog za zaštitu podataka o ličnosti ne postoji apsolutno nigde u uporednom pravu, da je isto rešenje u gruboj suprotnosti sa obavezama koje smo preuzeli potpisivanjem Dodatnog protokola uz Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, te da je ispod nivoa ovlašćenja zaštitnika prava koji je utvrđen postojećim, još 1998. godine donetim zakonom.
Nebitno je da li će zaštitu podataka ličnosti obezbeđivati Poverenik ili neki drugi nezavisni organ. Bitno je samo to, da za vršenje funkcije na raspolaganju ima realna ovlašćenja, jer je potrebna prava a ne prividna zaštita. Pojedine države zakonima i rezervama na međunarodne konvencije ponekad ograničavaju prava građana na zaštitu podataka o ličnosti, ali se u odnosu na organ koji obezbeđuje garantovanu zaštitu, nikad i nigde ne predviđaju ovakva ograničenja. Čak i pomenuti Zakon o zaštiti podataka o ličnosti iz Miloševićevog vremena, iz 1998. godine, za organ nadležan za zaštitu podataka o ličnosti, predviđa ista, možda i veća ovlašćenja, ali bez ikakvih ograničenja. Dodao bih da deluje gotovo apsurdno, da je na dnevnom redu iste sednice Narodne skupštine predlog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i ratifikacija Dodatnog protokola uz Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, jer su ograničenja kao što je ovo iz čl. 45. st. 2., sa stanovišta pozicije i ovlašćenja koja za organe nadležne za zaštitu podataka o ličnosti predviđa Dodatni protokol, neshvatljiva.
Mislim da bi usvajanjem rešenja koje nudi mehanizam zaštite koji bi bio ne samo u suprotnosti sa međunarodnim demokratskim standardima, nego i na nivou nižem od onog koji je bio garantovan pre deset godina, proevropska i demokratska vlast poslala našim građanima i širem okruženju jednu zaista teško shvatljivu poruku. A usvajanje takvog rešenja imalo bi za posledicu i višestruku realnu štetu po ljudska prava. U tom kontekstu, ostavka aktuelnog Poverenika za informacije, do koje bi došlo a koju sam najavio ne radi ucene ili koketiranja nego zbog ličnih i profesionalnih principa, najmanje je bitna.“
