Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pozvao je danas ministra privrede da u što kraćem roku stavi van snage i uskladi sa zakonom pojedine odredbe nedavno donetog Pravilnika o načinu vođenja i sadržini Registra javnih ugovora.
Poverenik očekuje, naročito nakon nedavnog sastanka sa ministrom Radulovićem na kome je ispoljen visok stepen saglasnosti o potrebi i značaju pune, maksimalne transparentnosti svih poslova koji podrazumevaju raspolaganje javnim novcem i resursima, da će ministarstvo bez odlaganja uskladiti Pravilnik sa zakonom.
Naglašavajući da se odredbama stava 2. i 3. člana 11. ovaj Pravilnik, koji bi trebao da obezbedi optimalnu transparentnost pravnih poslova između javnog i privatnog sektora i koncesija, upustio u uređivanje materije koja se po Ustavu može uređivati samo zakonom, i to još na način suprotan zakonu, Poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:
„Ostvarivanje prava na pristup informacijama iz Registra Pravilnik uslovljava dokazivanjem „pravnog interesa", što je u direktnoj suprotnosti sa odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Po zakonu postoji zakonska pretpostavka opravdanog interesa javnosti da zna, pa podnosilac zahteva nije dužan da dokazuje postojanje bilo kakvog posebnog interesa.
Pravilnik ustanovljava, radi zaštite „interesa ugovornih partnera", izuzetak od prava javnosti da zna i to na način suprotan Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kojim su predviđeni razlozi za eventualno ograničavanje prava na pristup informacijama. Nijedan od zakonom predviđenih razloga ne povlači automatsko isključenje pristupa već zahteva da se u svakom konkretnom slučaju primeni tzv. test javnog interesa. U okviru tog zakonskog mehanizma obezbeđuje se i zaštita (legitimnih) interesa i privatnih subjekata. Pravno je neodrživo da se pored razloga iz zakona, podzakonskim aktom, predviđaju i nekakvi dodatni razlozi za ograničenje prava javnosti. Ovakvo dodatno ograničavanje prava javnosti, osim što je, najblaže rečeno, problematično s pravnog stanovišta, izaziva i neprijatne asocijacije na slučajeve kao što su npr. bili „zatamnjeni" ugovor sa Fijatom, dva „poverljiva" i neuspešna pokušaja privatizacije RTB Bor sa partnerima problematičnog boniteta, „tajnoviti" a propali ugovor sa sada propalom Alpinom o koncesiji za auto put Horgoš-Požega i brojne druge slučajeve pominjane u izveštajima Poverenika i Saveta za borbu protiv korupcije.
Na nedostatke Pravilnika sam, još u vreme njegovog donošenja, pre dva meseca upozorio tadašnjeg ministra finansija i privrede. Izostala je bilo kakva reakcija, objašnjenje je verovatno rekonstrukcija Vlade koja je neposredno usledila. Sada očekujem brzu i pravu reakciju.
Poverenik će svakako, postupajući po žalbama, apsolutni primat davati odredbama zakona i svoje, po zakonu obavezujuće odluke, zasnivati isključivo na njima. Pored toga će, naravno, ukoliko ministarstvo u primerenom roku ne uskladi Pravilnik sa zakonom, iz razloga opšte pravne sigurnosti, zatražiti od Ustavnog suda ocenu ustavnosti i zakonitosti sporne odredbe Pravilnika.
