Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenjuje da je podnošenjem Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti Vlada Srbije učinila veoma značajan korak u stvaranju pretpostavki za uspostavljanje jednog pravnog mehanizma koji Srbija na žalost nema a koji je savremenom demokratskom društvu neophodan.
Uz punu načelnu podršku donošenju ovog zakona Poverenik upozorava da pojedina rešenja sadržana u Predlogu zakona mogu predstavljati realnu opasnost za relativizovanje ili izigravanje zajamčene zaštite, i da je potrebno da u postupku usvajanja budu kritički preispitana, izmenjena ili eliminisana.
S tim u vezi Poverenik Rodoljub Šabić je izjavio sledeće:
„Dobro je što se Predlog zakona u najvećoj meri zasniva na standardima koji su, za ovu oblast, odavno afirmisani u demokratskom svetu. Međutim ne sme se preći preko toga da on sadrži i pojedine odredbe koje mogu predstavljati osnov za relativizovanje pa čak i potpuno izigravanje zaštite podataka o ličnosti u nekim slučajevima.
To se svakako, pre svega, odnosi na odredbu stava 2. člana 45. Predloga zakona, koja pored ostalog predviđa mogućnost da se, od strane organa bezbednosti, iz vrlo fluidno definisanih, „rastegljivih“ razloga, organu nadležnom da obezbeđuje zaštitu podataka o ličnosti može uskratiti mogućnost uvida u podatke, zbirke podataka, dokumentaciju, pa čak i prostorije.
U prisustvu ograničenja ovakve vrste mogućnost vršenja zaštite podataka o ličnosti bi zapravo bila isključena. Zato nije jasno šta bi moglo predstavljati pravni pa ni logički osnov za ovakvo rešenje. Mislim da je posebno kontraverzno, budući da se kao organ nadležan da obezbeđuje zaštitu podataka o ličnosti predviđa Poverenik za informacije, to što se ovakvom odredbom zapravo otvara mogućnost za osporavanje prava koje je Povereniku Zakon o slobodnom pristupu informacijama već garantovao - neograničeno pravo na uvid u svaki nosač informacija koji poseduje neki organ vlasti.
Čak i kada bi, što svakako nije realno, isključili mogućnost zloupotrebe pomenutih odredbi, jasno je da su one u suprotnosti sa osnovnim ciljem donošenja zakona - obezbeđenjem delotvorne zaštite podataka o ličnosti. Osim toga, ovakva ograničenja su i u očiglednoj suprotnosti sa ovlašćenjima i položajem koje nezavisni organi nadležni za zaštitu podataka o ličnosti imaju i prema Protokolu uz Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, koji smo potpisali i čija ratifikacija, iz istih razloga iz kojih je donošenje zakona predloženo po hitnom postupku, takođe neposredno predstoji.
Obezbeđenje zaista delotvorne zaštite podataka o ličnosti traži da se pomenuto rešenje i još neka kontraverzna rešenja isključe iz teksta Predloga zakona. Budući da Poverenik za informacije ni nakon ustavnih promena nije dobio mogućnost da predlaže amandmane na zakone koji se odnose na oblasti u kojoj je odgovoran, s tim u vezi obratiću se Zaštitniku građana, koji ta prava po Ustavu ima. Uveren sam da će Zaštitnik građana podneti odgovarajuće amandmane a mislim da bi bilo jako dobro ako bi to učinili i neki narodni poslanici odnosno poslaničke grupe.“
