Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti uputio je danas ministru spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija pismo u vezi sa Nacrtom zakona o izmenama i dopunama zakona i elektronskim komunikacijama. U pismu se ukazuje da je neophodno iz teksta Nacrta zakona isključiti sve formulacije koje bi mogle izazivati dileme u pogledu osnova za pristup podacima o komunikaciji građana, kao i da je potrebno utvrditi obavezu operatora da vode evidenciju o broju pristupa tim podacima.
S tim u vezi poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:
„Od Ustavom zajamčene tajnosti komunikacije shodno samom Ustavu može se odstupiti isključivo na osnovu odluke suda i samo iz dva razloga – radi vođenja krivičnog postupka i radi bezbednosti Republike Srbije. Nije dobro što se u Nacrtu zakona pojavljuju i formulacije kao što su npr. „otkrivanje krivičnog dela" ili „javna bezbednost" koje obuhvataju širi spektar radnji organa unutrašnjih poslova, na koje se ustavna formulacija ne odnosi. One mogu u praksi predstavljati osnov za nove dileme i zato ih treba isključiti iz teksta i zadržati se na jasnoj i preciznoj ustavnoj formulaciji.
Nije srećno formulisana ni inače dobra ideja o objavljivanju statističkih podataka o pristupu zadržanim podacima. Potrebno je utvrditi obavezu svih operatora da vode evidenciju o broju pristupa zadržanim podacima i dostavljaju Povereniku u određenim intervalima, na primer jednom godišnje, kako bi Poverenik mogao da ih prikaže u godišnjem izveštaju koji podnosi Narodnoj skupštini.
Podsećam i na to da je u EU prema Uredbi br. 611/2013 o merama koje se primenjuju na obaveštavanje o narušavanju bezbednosti podataka o ličnosti prema Direktivi 2002/58/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o privatnosti i elektronskim komunikacijama, operatori imaju obavezu da slučajeve narušavanja bezbednosti podataka prijave organu nadležnom za zaštitu podataka o ličnosti, a u određenim slučajevima i licima čijim podacima je narušena bezbednost.
Ukoliko primedbe koje sam izneo i u javnoj raspravi budu prihvaćene, a od predstavnika predlagača sam dobio uveravanja da će biti, tim bi i definitivno bile otklonjene dileme u vezi sa pravnim osnovom za pristup zadržanim podacima, što svakako jeste dobro. Ali, to neće, ni izdaleka, značiti da kao država imamo mehanizme potrebne za obezbeđenje i kontrolu ostvarivanja ustavne garancije o tajnosti komunikacija.
S tim u vezi podsećam da smo Zaštitnik građana i ja još pre godinu i po dana predložili paket od „14 mera" (okviru koga je uz ostalo predloženo i ujedinjenje i procedura i postojećih paralelnih tehničkih resursa „službi" i policije u jednu nacionalnu agenciju koja, kao provajder, pruža tehničke usluge neophodne za presretanje komunikacija svim autorizovanim korisnicima kao i neizbrisivo beleženje „traga" pristupa telekomunikacijama uz sve podatke potrebne da bi se mogla izvršiti naknadna kontrola zakonitosti pristupa).
Iako je u vreme kad je predložen „paket od 14 mera" dobio snažnu verbalnu podršku, godinu i po kasnije vrlo malo šta od mera je realizovano."
