Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je povodom pet godina od početka primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ocenio da se Srbija u ovoj oblasti suočava sa velikim brojem problema. Poverenik smatra nužnim mnogo aktivniji odnos Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine, prema stanju u oblasti zaštite podataka o ličnosti, jer će se u protivnom, zbog postojećih nedostataka u pravnom poretku, ali i nedoslednosti prilikom unošenja novih rešenja u pravni poredak broj slučajeva kršenja Ustavom i zakonom zajamčenih ljudskih prava u ovoj oblasti stalno uvećavati.
Naglašavajući da su, uz puno uvažavanje objektivnih problema, neki od propusta neshvatljivi, poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:
„Broj predmeta Poverenika u oblasti zaštite podataka o ličnosti u 2013. godini bio je 2200, za 50% veći od broja predmeta u 2012, trostruko veći nego u 2011. godini. Dobro je što se to može objašnjavati porastom svesti građana o njihovim pravima i mogućnostima zaštite, ali nije nimalo dobro što se u značajnoj meri mora objašnjavati nedostacima sistema i propustima nadležnih organa.
I pored više upozorenja Poverenika na potrebu radikalnih izmena ili još bolje donošenja novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, na tom planu nije učinjeno praktično ništa. Izostala je reakcija i na „parcijalne" inicijative Poverenika pa nam danas nedostaju zakonska rešenja u veoma delikatnim oblastima obrade ličnih podataka kao što su video nadzor, biometrija, bezbednosne provere itd. usled čega je obrada ličnih podataka u ovim oblastima u veoma značajnom broju nezakonita. Slično važi i za pristup podacima o elektronskoj komunikaciji građana. Predlog od „14 mera" koji su zajednički podneli Poverenik i Zaštitnik građana jeste dobio verbalnu podršku ali je od tih mera malo šta realizovano.
Ni više od tri godine nakon usvajanja Strategije zaštite podataka o ličnosti, iako je postojala obaveza da to uradi u roku od tri meseca, Vlada nije donela Akcioni plan za sprovođenje Strategije. A usled tog propusta Strategija je ostala „spisak lepih želja", prazna proklamacija, a u te tri godine je propušteno da se uradi mnogo šta što je bilo i potrebno i moguće.
Ni pet godina od početka primene Zakona, iako je na obavezu, kao i u prethodnom slučaju više puta bila upozorena od strane Poverenika, Vlada nije donela uredbu o zaštiti naročito osetljivih podataka zbog čega je posebna zakonom zajačmena zaštita naročito osetljivih podataka velikog broja lica različitih kategorija takođe ostala samo prazna proklamacija. Usled toga u veoma velikom broju slučajeva obrade tzv. „naročito osetljivih podataka" dolazi do povrede prava građana i to, što je posebno zabrinjavajuće, na flagrantan način i vrlo često od strane državnih organa.
Zbog navedenih i mnogih drugih razloga, smatram veoma važnim, neophodnim da svi nadležni organi, posebno Vlada Srbije i nadležna ministarstva, kvalitativno izmene svoj odnos prema stanju u oblasti zaštite podataka o ličnosti."
